Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку
2 ОД ПОСЛЕДЊЕГ ЦРНОЈЕВИЋА ДО ВЛАДИКЕ ДАНИЛА
12. Руски писац 4. Лочубински (у својој расправи уОношенија Росил „при Петрје Нервом с јужним Славјанами и Румунами “; Москва, 1878.) вели за ХУГи ХУП век: „все ето времја утравленија 12, сљедовавших друг за другом влади до Митрополита, Дретита (1499.— 1695.) били периодом > херојекој борби Черногорцев е Турками находившимеја на верху својеј слави и сили“.
Као што видимо, најбољи српски и хрватски не само песници који се лако одушевљавају, него и озбиљни књижевници и научници и наши и страни, којима се не може пребацити срнски национални шовинизам, тврде једногласно да је Црна Гора — кроз све векове од „Лазарева доба“ до данас; или као што популарна изрека гласи: „ Од Косова до данас“ — увек била слободна п независна.
Према томе већ, откуда је у Црној Гори ма кад могло бити толико Турака и потурица, да је ваљало приређивати „сицилијанско вечерње“ или ту „вартоломејску ноћ“, ту истрагу Турака у Црној Гори:
Да видимо шта о том питању кажу други писци и научници који заступају противно гледиште.
Још Нићифор Дучић“ вели:
„У аругој половини ХУП-ога века, навлаш у почетку ХУШ, потурице су се умножиле и готово свуда по Црној Гори прошириле сазидавши џамије: на Виру
у Црмничкој нахији, на Ободу у Ријечкој, на Цетињу и'у Ћеклићима у Катунској нахији.
„Потурице се мало по мало утврде и оснаже тако. да су њихове кадије на Цетињу, Ободу, Виру и опа у Ћеклићима готово са свијем триграбили власт у своје руке.
„ Тојенајслабије инајнесрећније добау Црној Гори.“
Ако нећемо веровати Дучићу, који је морао да бежи из Црне Горе, ваљда ће сваки Орбин веровати владици Петру ШП, који је од „историческог собитија“ — како он вели — „при свршетку ХУП вијека“, т.ј. од истраге Турака и потурица из Црне Горе, направио своје „сочиненије“, које ће преживети све његове политичке заслуге као владаоца црногорског. А ево. шта вели вла-
1 И. Руварац, !. е., стр. 64. 2 У своме чланку „Шрна Гора“ уХ „Гласнику Срп. Ученог Друштва.