Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

•ї38 фаяяянятїв^ *цо сліешно знаду казапіи, мисле у себя да све знзду; и мораду тако мисдити заідо неимаду никаков-а понятія о оноыЪ іцо незнаду. Природни у низка лепь разумъ, остроуміе прекрасно , али з све то како добра земля но безъ руку землѣ дѣлца дивя. Некаиыь се даде наука бићеду украшеніе человѣческога рода. 'Еоф'кх, иог/] тт кт?]иссга>у ссЬсі'усіТоу, та ' ' , » . і ‘ і« ' • / /лгу 7а% тау/шя атіоАгтеі, у] даттагта то\ х^сусу ТГи§а/лёуєі- мудростЪ з самаодЪ свїю имѢнїя безсмертна, ибо ова брзо насЪ оставляю, а она у све вреї.іе сЪ нами остае. ИсокрашЪ къ димонику. А ІисусЪ Сирахъ вели. Аіде узриши премудра ушренюп къ нѣму, и степени стезь зго дашрешЪ нога швоя. И мало пониже, они први къ димонику говори, ерамота , да шрговци толика мореплаванія подносе за стећи имѣніе, а клади люди ни по суву да неће да вутую за поболшаши умЪ свой I *—

97ЗШЯ И ПИЛА. 3иїа уће ноћу у едну ковачницу тражећи ту Здо за ало, наћепилуи почне а лизаши, окрзавгг азикЪ, но иислећи да а та крвв изЪ пиле, непрветане лижући докЪ себн савь ззшіЬ ке излиже. И а р а в о у у г н г г. Ово се догаћя ониыа, кои, са свои змТискн ззицп Науку ы просвеіденїе Барода злослоііе , клеветакћи и сосгіеяваюѣинаЬсе, ашелв да нима вреде; ниши