Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

49 го, ако те други путЪ срегпемЪ желимЪ да те слепа сретнемЪ — — и шоморамЂ вѣровапш,трєће, дабогЪ да да пропаднешь идагпе несшане дагпе я ни слепа више не видимЂ. Насиезсе курякЪ пакЪ з пусти. Нарапоученїе. По вишой части людма истина нїе мила , зацз© нису шакови какови се чине. Ако намЪ нїе драго да се говори о нами да смо каквисмо, срдивюсе на себе заідосмо таки? А не оиаісови, за -хакѳвеби ради да яасЪ люди држе и проповедаю. Аколи насЪ пакЪ ко из злобе, зависти или незнаняоговара и шућа парчета нами пришива; кадЪ ми саыо 2намо да онь даже, или дасе вара шо з нами достпл, начасшЪ му вІЗгова лажъ; а завистЪ и злоба їаиаише мучи онога кои з у иѢдри носи. Давно з речено коће свешу уста запушиши? Ово нїе ыогуѣе : а да сами себе исправимо , и да Єудемо добри ако желимо за добре почитоваши бита , ово можешо, о овомЪ дакле да се и старамо. Нико нїе гполико богашЪ за подмиіпиши цЂли народЪ да неговори оно іцо мисли. Правда, да другда лажь отмема, и чинисе као да надвлада истину, но неЄоймосе, лажь кадЪ годЪ буде она мора пропасти. Али ће рећи ко, учтнвостЪ изискуе дасе свагда не говори оно іцо естЪ, и оно іцо ко мисли: то^е зна, или противь тога кадЪ се о исправлЪнїю человѣчески нарава говори и пиіве, валя право казати, да а много боли они народЪ кои поіценѣ , правду истину и чистосердечность люби, неголи они кои све ове божественне добродѣтели спрама учтивости за ниіца држи и попире. ІЦоби било одЪ характера они люди, коиби'за раконь узели даза любовь къ учтивости и кь худимЪ комплиыеншомЪ валя лаК 3 гати,