Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на славеносербски езикъ преведене, садъ први редъ съ наравоучителними полезними изяснѣніами и наставлѣніами издате и сербскои юности посвећене Басне

фаивзеепвЗЕаг^ 433 ВО, И у НІКЛОВЬ и овде лисаомїе даћеии У овомЪ предпріятію помоћи, кое уздамЪсе даће до воскресенскога пазара учинити; на коега надежду лолагаюћи обѣіцаосамсе на легло Ісшорїе неки знаиенити люди издати: За представити Націи нашей, у примЂру славни и велики Лица, сну ис'ту науку кою самЪ у НаравоученїямЪ изяснявао. Ова помоћь ако ми доће исполнићу мое обѣіданїе; аколипакЪ недоће[„кое богЪ вѣсть „каковимЪ случаемъ можєсе догодити; заіцо нежданно већь ни пи см а одЪ туда неииамЪ а шер^ „минь кадЪ а речено било, послати прошао,,] на ови начинъ, противъ намѣренія моега мораћу слагати; несиеюћи упуіцатисе у дугЪ, на коега мрзимЪ како на.црну сиертЪ. Акоми ко замаану припише ідо орѳографію кисамЪ пазїо, нека изводи разсудиши, да ми, до садЪ на нашеиЂ діалекту сЪ нашимь словами граматике нівсмо и Мали, Я у иоеиЪ списанію самосаиЪ на навдь чисть изговорь смашрао. Ь. велики и Мали, то з мени све едно било, добро знаюћи да Сербли О и іцоиеАодь путь неизговараю пућь. А изреченія, коеби звечало на ы. у насЪ нейма. Но зцосє овога тиче, .акосе сЪ временомЪ правила за ово даду и установе [кое не сумнямЪ] ондаЬесе йоћи исправнїе писати; а менеѣе добри и разумни люди извинити, знаюћи да никаково майсторско дѣло у своиЪ почетку не може савршено и са евимЪ исправно бити: за ове после оћесе стотине година и више родова люди, кои, едань за другимЪ долазе: не валя ни они да доЬу овде само да жваЬу. Шоми.ви у вашемЪ последнѣиЪ писму опоминѣше, даћесе гдико наћи, кои, или изъ простоте свое, или [гцое горе] изь лукаве, и просвеіценїю разума человѣческога са свимЪ противне полишике, подЪ изветомЪ ревности кь светопочитаемимЪ суевѣріямъ, неће свога труда поіцедити, и све іцо може говориїпи и твориши, за воспетити или, ако ниіда,