Економист

282 o

стар учинио један кривични деликт, и он није још изведен пред Државни Суд. -

Практично, овакво једно решење значи већу сигурност да ће појединац добити пуну накнаду штете, пошто је држава у сваком случају бољи платац. Но она ипак не може да пружи ни приближно гарантије као сама кривична санкција. Појединац нема никакве гарантије да ће министар бити кажњен за своје дело како су то предвицели кривични закони, одн. како би требала да буду кажњена таква дела. Мишљење проф. Слободана Јовановића је потпуно правилно. „Та средства заштите, без сумње, нису са свим безначајна, али она ни из далека немају за појединца ону вредност коју би имало једно право тужбе дано противу самога министра, и то код редовног суда.“ Но то лежи у суштини оваквог система министарске одговорности и може само начелно да се расправља.

Али појединац има још једно средство. Он би могао да се обрати Народнј Скупштини жалбом да ова подигне тужбу. Устав не предвиђа изрично жалбу, већ само право молбе. Али како усвајање молбе (хоћемо рећи од одлуке скупштине у овом случају да оптужи министра) зависи искључиво од Скупштине и када предмет жалбе (као овај — оптужба министра), спада у надлежност њену, — то нема никаквог практичног разлога против тога да се под појам молбе у смислу Устава подведе и жалба. Иначе то је у суштини случај непрецизног изражавања законодавца. И пословник према томе потпуно у сагласности са Уставом кад разликује молбу од жалбе као појмове, („молбе и жалбе“) неправећи међу њима никакву практичну разлику, — ма да би било желети да Устав сам изрично предвиди и жалбе. Али овакво средство је таман равно средству какво грађани имају у Енглеској против Круне, када буду повређени у своме праву својине. Под предпоставком да Круна не чини свесно и да она неће и не може да чини незаконите радње, њу ваља само обавестити о томе у облику петиције права (Ренноп о! поћо.') То је дакле само једно средство по нужди и има

1) Историја административних спорова познаје такође једну сличну институцију. Докле појединац још није имао права да поведе спор у циљу поништења аката управне власти на основу тога јер му је повређен интерес, он је могао да се жали управној власти и од њене воље је зависило хоће ли мењати свој акт (т. зв. гесошг5 огасјеих).