Економист

; 283

вредност једне моралне опомене којима се право више пута служи.

=

Такво еманциповање грађанске одговорности министара, макар и у форми одговорности државе, има пуног оправдања по логици да се појединцу спасе што се спасти може. Ако се може правдати с гледишта суштине и циља да се кривична одговорност као таква, сама по себи начини независном од појединаца, нема никаквог разлога да се учини таквом и грађанска одговорност; или још тачније, ако се ставља на вољу политичких фактора, Краља и Народне Скупштине да остварују друштвене циљеве ради којих су донети кривични прописи, т, ј. ради којих су прописане кривичне казне и да бдију над њима у овом специалном случају кад се односе на један такође политички фактор, — не постоји никакав разлог да им“

"се и приватна својина и сама материална оштећења појединаца ставе на расположење. Истина они су дужни да подигну оптужбу кад год има основа довољних да се сумња у исправност министра, али практично све ће зависити од њихове увиђавности, савести, гледишта интереса и против њих нема никакве правне санкције. Могло би се рећи у колико су у питању поменути друштвени циљеви, цело друштво је заинтересовало а о њему имају пре свега да се старају политички фактори али у колико су у питању материалне штете појединаца, онда су они ти, који су једини непосредно оштећени и заинтересовани, и следствено ваља ставити њима на расположење да бране своје право.

Но баш са таквог гледишта не да се никако оправдати да држава остане без санкције да од министра наплати регреснивно штету коју је за њега дала појединцу.

Не видимо никаквог разлога да се држава у том погледу издваја у опште. Ако државни Суд није довољна гарантија за грађане, онда он није ни за државу. Нећемо се ваљда ставити на банално гледиште модерног циника, који се све чешће срета у друштву, да држава долази тек у други ред. Разлог одвајања моралних и друштвених циљева од непосредно личних важи у опште како у односу на појединце, тако и у односу на државу. Познати француски писац Есмен, излажући министарску одговорност у Француској, у више момената

ЦОЈ