Економист

284

с правом наглашава да нема никаквог разлога да се држава издваја и запоставља у погледу материалне одговорности. На жалост морамо констатовати да наш законодавац није изрично предвидео да држава може тужити министра за накнаду штете. Везана са кривичну, грађанска одговорност министра спада искључиво у надлежност Државног Суда. И може бити речи само о томе да ли ће одређивање величине накнаде штете спадати у компетенцију редовног суда!') Законодавац који се постарао о појединцима, није се постарао и о држави. Ипак може се поставити питање о томе да ли је по нашем праву то могуће и да се доказује позитивно (да је могуће) али под једном претпоставком. На име, ствар је у следећем. Кад појединац тужи државу позивајући се на незаконитост радње министрове, онда суд може досудити накнаду штете само онда, када утврди да је министар учинио једну незакониту радњу. т. ј. да је министар учинио кривицу у својој службеној дужности чл. 18. Устава који чини државу одговорном, претпоставља да чиновник одговара за све своје незаконите радње, т. ј. радње за које је крив. Али питање је у томе да ли има кривице, за које се чивовник може ослободити своје одговорности према држави, и ако ће држава одговарати пред трећим као да је крив, јер он је и крив што се тиче трећих лица. Исто тако поставља се питање да ли има радњи за које држава одговара, зато што на пр. једно њено предузеће није било организовано и вођено како треба, али за то су крива лица која не одговарају (као на пр. парламент који буџетом није омогућио такво организовање и вођење), По нашем мишљењу има и једних и других, али то ћемо развити у кратко у једном засебном чланку, а овде ћемо то само претпоставити. Када не би имало таквих радњи (или кад се не би сматрало да их има, онда би ситуација била таква да би осуда државе увек значила да је чиновник, у овом случају министар, био крив, но кад је тако, онда зашто се не би сматрало да је министар и осуђен материалног Разлог против тога би био, што овај суд није зато надлежан и што би се могло

1) Јосиф Касановић (Министарска одговорност у српском јавном праву 1911 ст. 199) мисли да то спада у компетенцију редовних судова. Питање међутим практично није важно; важно је ко досуђује на накнаду штете. То је пак Држ; Суд. 5