Економист

323.

реза на количину произведене мере). У овом случају ми имамо. једну врсту порезе, коју Наука о Финансијама обележава као трошарину, али која носи све знаке порезе на производњу, те је згодније да она као таква, оптерети увежено вино у 06– лику царине, а не у облику порезе.

Трошарина на вино могла би изазвати теоријски спори онда, кад се наплаћује у форми транспортне порезе или у форми паушала за точење вина, у пракси овај случај неће изазвати иикакве спорове, јер је и овде потпуно индиферентно, да ли је роба домаћег или страног порекла.

Напоменућемо још, да се теоријски спор и код ове порезе могао покренути и пре рата, али да практичних спорова није било. Пракса је врло лако пребродила преко ове тешкоће на тај начин, што је пореза прве врсте накнађивана путем царине, док су друге две врсте наплаћиване и од стране као и од домаће робе.

— Треће спорно питање, које пре рата није ни постојало, а које сада обећава да често долази на дневни ред, састоји се у томе, што се код свих држава појављује с једне стране тежња, да умноже и трошаринске артикле. као и број трговачких трансакција оптерећених порезом на пословни промет, док се опет с друге стране јавља тежња, да се трошарина одн. пореза на пословни промет, која оптерећује производњу у њеним разним ступњевима, путем акумулирања (сабирања) наплати и на робу увежену са стране.

Да ово објаснимо на једном примеру.

Нови аустријски закон о порези на- пословни промет (Отава з!ецегсезећ2) оптерећује на пр. домаћег продавца жита са 2", од вредности и поред тога, домаћег продавца брашна (смлевена од тога жита) са 45/6 од вредности. Брашно пак увежено из Иностранства плаћа, на име ове порезе, 6%', од. вредности(!), Јаче оптерећење страног брашна брани се тиме, што је домаће брашно оптерећено порезом два пута: првипут код продавца жита, а други пут код продавца брашна, према томе фактично изједначење пореског оптерећења стра-

(") Ради доцнијег излагања- изоставља се процес паушалирања, услед. чега горње цифре показују мала одступања.