Економист

324

ног брашна са домаћим биће добивено тек онда, кад се обе порезе сабирају“.(')

Принцип акумулирања спроведен кроз аустријски закон о порези на пословни промет, може се врло лако, применити и на трошарину. Тако на пр. могло би се аргументисати, да бомбоне увежене са_стране треба да плате трошарину и на чшећер и на бомбоне. — i

На који би се начин овај спор имао расправитиг

Да нагласимо одмах да уговорна одредба, онако како је она редигована у предратним уговорима, не би била довољна за правилно решење овога питања.

По тој одредби, видели смо, уважена роба може бити оптерећена свима врсшања порезе на производњу, продају dG потрошњу, и то не у облику царине, већ у облику порезе. Другим речима ова је одредба, по свом правном домашају много шира од оног правила, које су теорија и пракса у том погмеду утврдиле, и по коме се правилу само трошарина наплаћује у облику порезе, док се све остале порезе наплаћују у облику царине,

Према оваком стању ствари имала би се, у првом реду, дотична уговорна одредба формулисати тако, да не остаје ни најмање сумње у погледу њеног правног домашаја, — при чему, наравно, треба остати на старом становишту, да се само трошарина, и то само несумњиви облици исте, има наплаћивати у виду порезе.

У другом реду мора се тачније прецизирати једнакост пореског оптерећења за страну и домаћу робу. Предратна пракса у овом погледу била је врло проста; за исти артикал има да дође исти порески став, — при чему се није ни испитивало, да ли је и сировина, из које је тај артикал био израђен, била оптерећена порезом или не.

После-ратна пракса, под фирмом „фактичке и не само формалне једнакости“, истражује и сва претходна пореска оптерећења, и на тај начин долази до једне врло духовите али и врло компликоване примене пореских ставова.

(1) Аустријски закон (а по угледу на њега и чехословачки) спровео је принцип акумулирања код врло великог броја артикала порезаних по овом закону, управо код свих артикала, који стоје у овом односу филијације.