Економист

594

што се тиче користи из закупљеног добра може такав закупник да ужива и неке посебне користи, које не долазе под деобу (кућа за становање, извесне нузгредне производе ит.д.); трошкови пак једне и друге стране могу да буду врло неједнаки. Због тога би била — држим — боља овакова норма:

У случају закупа по аликвотном делу (на пола, на треће и т. д.) сачињава доходак сваке стране (поседника и закупника) део чистога прихода,

који на њу отпада. Чисти се приход израчунава као и код господарења у сопственој управи.

Формулација тог става у пројекту, према којој се „чисти приход дели 10 аликвошном кључу“, онемогућује, да се уваже истакнути моменти, а то је у противности са једним од главних начела пореза на доходак, да се код свакога има опорезовати фактични његов доходак. Преиначена формулација, коју предлажем, уважује све те моменте и слаже се у идеји потпуно са ставом 2 слова в овога члана. О истакнутим моментима водио је донекле рачун а први пројект (чл. 199 ст. 6). — Разуме се, да и закупник по аликвотном делу свој доходак има да фатира као доходак од предузећа (чл. 48 тач. 7) под рубриком в.

Чл. 85. сл. д.

Предлажем, да се на место дрва шри сшава ставе ова два става:

Под службеним односом разумева се овде сваки радни однос. Не спадају овамо безимовинска самостална течевна занимања (чл. 48. став 2 група П тач. 1 и став 3), ма се оснивала искључиво на раду.

У погледу прорачунавања и у опште у погледу плаћања пореза на принадлежности из службеног односа важе искључиво следеће одредбе.

Предложени други став замењује први став пројекта. Предложени први став замењује други и трећи став пројекта. Тај став уза сву своју краткоћу означује прецизно подручје, на које се ово слово протеже, и чини свако набрајање на овом месту сувишним. Цитација у кламери, коју садржи, односи се на члан 48 у оном облику, који добија, када се проведу преинаке, које сам предложио у опћем делу.

Но промена, коју доноси предложени први став, није само формална него има и стварно значење. Пројект — у противности с начелом, које је сам поставио са првом реченицом свог другог става, и са нарављу ствари — хоће, како изгледа, да ограничи круг лица у радном односу, на која би