Економист

596

1) приноси са стране државе, јавних фондова или оппина за издржавање, навластито допуне конгруе;

2) принадлежности у натури (лукно:, надаље доходак од чинидаба, које бенефицијат годимице добива у ручном или возном раду, а које код установљења чистог прихода земљишног поседа нису узете у обзир;

3) штоларина и у опште таксе од црквених обрела (н. пр. дарови за посвећење куће);

+ стипендије и камате из фундација за вршење црквених обреда;

9) вишак дохотка месне црквене имовине (ађиса, у колико се исти у смислу прописа, који постоје, обраја на дотирање пореског обвезника.

Што се тиче првог од ова два предложена става, промењено је ту разликовање сталннх и променљивих принадлежности онако, како то одговара нарави ствари и законима, који су данас на снази. У вези с тиме и са предложеном преинаком ранијих ставова овог слова промењено је и набрајање. Други од ова два предложена става наслања се на зак. чланак Х: 1909, који је и пројекту служио за узор за односна места. Његова је задаћа овде, да истакне нарочито нека примања код црквених бенефицијата, која се имају рачунати у принадлежности из службеног односа.

Став 5. предлажем, да се преиначи тако да гласи:

Оне принадлежности, које су скопчане с извесним службеним издатком (путовањем и т. д., просте су од пореза, ако не прекорачају те издатке. У противном случају потпада вишак под порез. Онерозне принадлежности државних службеника (разни паушали за подмирење службених издатака, повремене дневнице и остали путнн трошкови, и т. д.) просте су од пореза у потпуном износу. Једнако су код државних службеника просте од пореза станарине и додаци на скупоћу.

Пројект пушта нспод пореза само онерозне принадлежности државних службеника. Онерозне принадлежности других лица у службеном односу би према томе у читавом износу потпадале порезу, јер се према даљем ставу 10 од принадлежности из службеног односа не могу одбијати никакви издатци. Таково стајалиште стоји у противности с нарављу онерозних принадлежности и не да се никако одржати. Било би и пр. сасвим нелогично код трговачких путника своте, које им припадају у име путних трошкова, у читавом износу третирати било као чисти приход било као доход. С тога је ваљало тај став преиначити, како сам предложио.

Иза става 6, предлажем, да се уметне овај нови став: