Економист

600 -

да служи још и другој сврси, која се разабире из преинаке последњег става овог слова, коју сам напред предложио.

Други од предложена два става санкционира само правно: стање, које је и до сада постојало, а које је нашло изразаи у закону о државним службеницима грађанског реда (чл. 127 ст. 2), где се каже, да су државни службеници ослобођени „од плаћања свих државних и самоуправних приреза“.

Што се тиче специјално државних приреза, ваља уважити да досадањи државни прирези на директне порезе, обухваћене овим пројектом, престају, чим ступи на снагу нови закон (чл. 142 ст. 1 пројекта). Од државних приреза остаје према томе само још ванредни прирез, који предвиђа сам пројект у члану 144. Због тога се у овом ставу од државних приреза спомиње само тај прирез. Од тог је приреза ваљало принадлежности државних службеника свакако нарочито изузети, јер би га се иначе могло протегнути и на те принадлежности, а то не би било никако праведно. Треба само сравнити пореске стопе, које према члану 157 финансијског закона за 1924/25 до ступања на снагу новог закона о непосредном порезу терете принадлежности државних службеника на наслову непосредног пореза, са пореским стопама пореза на доходак, садржаним у чл. 86 пројекта, па да се види, да ће тај терет државних службеника са новим законом — опћенито узето нешто порасти. Сврха је пак новог закона према меродавној изјави само та, да се постигне изједначење непосредних пореза у читавој држави, а не и већи доходак за државу. А предвиђени ванредни прирез има у прво прелазно доба иза ступања на снагу новог закона да се разреже само за тај случај, ако остварени доходак државе од непосредних пореза заостане иза предвиђенога. Ако дакле предвиђени доходак од непосредних пореза и збиља буде одговарао досадањем дохотку из тог извора уважив и линију досадањег његовог наравног растења, а остварени доходак ипак заостане иза предвиђенога, могло би се то — пошто су принадлежности државних службеника познате до последње паре, а порез се убире устегом на државним благајнама — десити само тако, да укупност осталих пореских обвезника није придонела ни онолико, колико је дотле плаћала. Протезање ванредног приреза и на државне службенике значило би дакле под наведеним претпоставкама