Економист

601

превалу једног дела пореског терета — за наведено прелазно време — са те укупности на државне службенике. А то би имало да се деси у исто доба, када се са разграђивањем ограничења старог закона о становима повећавају издатци државних службеника за станбене сврхе. Када се још позовем на то, да принадлежности државних службеника заостају још дубоко иза предратне своје реалне висине, а знатно иза принадлежности приватних намештеника, чега сам се већ дотакао и у другом савезу, и да државне службенике у тој њиховој ситуацији терети и инвалидски порез, који је сада законом о буџетским дванаестинама за април—јули 1925 (чл. 54) подвостручеи. мислим, да сам довољно јасно осветлио

оправданост критичне одредбе другог предложеног става, о којем говорим.

Могло би се још приговорити, да је тај други став сувишан, када закон о државним службеницима као специјалан закон у члану 127 решава већ она питања, на која се тај став односи. Прелазим преко других разлога, који говоре за то, да се тај став уврсти у пројект. Једино ћу да споменем, да се по чл. 142 ст. 1 пројекта стављају ван снаге „сви досадањи закони и законски прописи о оним пореским облицима, који су обухваћени овим законом“. Члан 127 закона о државним службеницима није додуше закон о тим пореским облицима, али је свакако законски пропис о њима и мора

тиме да изгуби снагу, кад нови закон о непосредним порезима стане на снагу.

Чл. 86.

Примећујем пре свега, да је превиђено испред тог члана ставити натпис: Пореска стопа.

К ставу 2 ваља ми ставити пре свега ове примедбе. Натпис над другим ступцем тог става треба да почне са речи: за (а онда да следе даље речи натписа). У трећем ступцу је постепено растење пореске стопе означено фактично са 9/99. како се то разабире, када се тај став проучи (ознака у штампаном натпису у Грађи гласи криво: за 0,0), а треба га означити са 0,0 (т. ј. процентуатно), јер је то логичније и олакшава знатно рачун и разумевање тог става, пошто је и по-