Економист

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Пољопривредни кредит у Француској иорганизација пољопривредног кредита у нашој земљи, од Др. Вел. Стојковића.

Према наслову и цео материјал дела је подељен у два главна дела. У првом делу се систематски излаже хронолошки развој пољопривредног кредита у Француској од почетка па до последњих дана. Концизно и исцрпно изнете су све фазе, кроз које је пролазио пољопривредни кредит у Француској као и узроци разноврсним појавама, који су овај развој пратили кроз све његове фазе. Кроз сталну корекцију и попуну дошло се тамо до садашњег стања пољопривредног кредита. Према том садашњем стању у Француској организација је овако спроведена :

1. организација локалних каса;

2. организација обласних каса;

3. организација Дирекције за Пољопривредни Кредит.

Број локалних каса у години 1922 биоје 4943 са 262,777 чланова, уплаћеним капиталом 23,684,136.47, 7,002.963 резервног фонда и 29,303,391 фр. депозита. Број обласних каса био је 1922. године 98 са уплаћеним капиталом од 34,947.729, депозита 47,034,243 резерве 29,953.960 франака.

Дирекцаја за Пољопривредни Кредит издала је или је добила авансе до 1922. год. у суми од 365,235.661.15 фр.

Нарочиту пажњу заслужује одељак: „Општи поглед на организацију пољопривредног кредита у Француској“. У њему су критички пропраћена разна погрешна схватања и погрешне мере разних времена, напори приватне и државне иницијативе, да кредит уђе у широке масе доле и да буде што боље расподељен и користи ономе коме јен намењен. Ту се лепо каже, државни новац не сме и не може бити извор

653

доходака ималаца удела, него само помоћ за пољопривреднике а ради продукције. Тога ради се истиче нарочита улога контроле. Организација пољопривредног кредита се заснива на пуној слободи оснивања и управе установа за деобу пољопривредног кредита и на међусобном поверењу, солидарној одговорности и узајамној контроли давања и употребе новца. Овоме придолази још и држава својим финансирањем. У погледу оштете од града, поплаве и. т. д. предвиђа да ће се донети специјалан закон у вези са установом за пољопривредни кредит и тај је закон већ на путу остварења.

У другом делу се говори о организацији пољопривредног кредита у нашој земљи. (Овај део према материјалу обухвата: општи значај пољопривредног кредита у пољопривредној производњи и услове да се пољопривредни кредит може пласирати и дејствовати благотворно на пољопривредну производњу, установе које у садашњици подељују пољопривредни кредит, њихово

· оснивање, развој и деловање и установе,

које треба створити. Из критичког разматрања писац долази до уверења, да расподелу пољопривредног кредита не треба вршити ни преко државне пољопривредне банке, која би се имала основати, нити преко Савеза Земљорадничких Задруга. У погледу организације Пољопривредног Кредита он чини један предлог. По том предлогу би се имала спровести организација као и у Француској т. ј. месна кредитна задруга, обласна кредитна задруга, Дирекција за Пољопривредни Кредит, држећи се при том многих одредаба из закона о српским земљорадничким задругама и италијанског закона о пољопривредном кредиту. Даље се износе облици кредита,