Економист
654
начин поделе кредита преко нове установе, средства те установе за пољопривредни кредит ит. д. На крају је додат
и један предлог пројекта закона о по-'
љопривредном кредиту.
Дело износи нешто преко 8 штампа-,
них табака формата Економиста и стаје 25 динара.
Не упуштајући се у многе изнете, | вредно-организаторских проблема, који
анализе и закључке, које махом бази-
рају на економским принципима и ис,
куствима код нас каои других народа, и ми морамо хтели не хтели одобрити један природан развој. Живот и прилике су најбољи регулатори. Ма каква пала одлука, дограђивања и прерађивања ће морати бити. (Све се мора прилагодити приликама. И писац врло лепо мисли, кад каже да је врло тешко идеје претворити у један конкретан предлог ове врсте, и мисли да овај предлог буде само материјал комисији, која би имала
да 'изради законски предлог. Дело обра" иностранству
ђује једно акутно питање садашњице, које је у решавању и заслужује сваку пажњу.
М. Н.
L'art decoratif et industriel dans le Royaume S. H. S., Belgrade 1925. Штампано у Графичком Институту „Народна Мисао“.
Exposition internationale des arts
dšcoratifs et industriels modernes. Sec-
ftion du Royaume des Serbes, Croates et Slovšnes, Cataloque officiel. Paris 1925.
Обе ове публикације, опремљене и снабдевене бројним илустрацијама, намењене су у првом реду посетиоцима наших оделења на садаш-
ј међународној париској изложби
укусно
њој модерне декоративне уметности и уметничко - занатске радиности Прва од њих треба да им да сумаран преглед историјског развоја и садашњег стања те радиности у нашој земљи, а друга
| бар трајније
да им пружи, поред једног пријатељског и симпатичног увода датог са стручне стране, — нацрт организације изложбе и службени каталог о истој.
Нас на овоме месту интересује питање: да лим у колико оне пружају тачну и потпуну слику једног специјалног дела наше привредне радиности и преглед економских, нарочито при-
су са тиме у вези» Одмах ћемо казати да је одговор на ово питање претежним делом негативан.
Оно што је одликовало извесне публикације о учествовању предратне Србије на великим међународним изложбама била је та околност, да су те публикације, и то баш због својих зналачки и стручно израђених прегледа и сређених података и информација, излазиле из оквира чисто пролазних и пригодних дела, па заннтересованима и стручњацима, како у тако и код нас на дому, стручна дела трајне или вредности и као сигурна помоћна средства у раду. Наше раније званичне публикације, које су штампане поводом Србијиног учествовања на великим изложбама у Турину, Лијежу и Паризу, спадају, између осталога, и у привредна дела која се и данас цене, траже и употребљавају.
служиле као
Нешто слично не би се могло казати за обе публикације које нас овде сада интересују. Може се одмах нагласити, без бојазни да ће то стварност демантовати, да ће прва од њих и код нас остати само као информативна књижица намењена странцима и да ће с тога имати судбину једног чисто пригодног списа.
Што се пак друге тиче, она остаје као добар детаљни преглед нашег учествовања и по своме уводу има више вредности за нас него за странце, јер