Економист

782

ниво управљача, да се елиминира мало по мало из власти елита, приморана, како вели Тен, да дође до власти путевима и сувише одвратним и да посећују изборне колеже и сувише прљаве врсте. Парламентарци показују чврстоћу, вештину и чак, у опште, оно што јавно мњење назива још „часност“ (ћоппегеге), т. ј. поштовање конвенција, у осталом савршено у сагласности са лажи, кукавичлуком и најмање похвалним компромисима; напротив недостају им сигурно врлине воље, независности, самољубља, отворености и чак куражи коју захтева функција шефа. У истини, од дана кад је парламентаргц постао кандидат, он се делимично одрекао и жртвовао своја убеђења. Слика коју они дају о једном модерном парламентарцу, ни најмање није привлачна. То је живи портре који је дао Пол Гонкур о политичару из округа. „Он је умерен, опортунист, радикал, и сутра биће социалиста према боји листића који чине већину у његовој земљи... Он је служио царство, издао Гамбету и оборио Фериа.. Његова мишљења су се променула, али његови односи са бирачима остали су исти... Министри га се гаде, али дају му за право, јер он има листић ћудљив а упорне жеље...“ Парламент је лишен кохезије и променљиве је воље која се често, сама себе не познајући, опредељује наглим гестовима и скоковима противречним, а изборно тело показује се исто тако неспособним да бира своје мандаторе и да их примора да испуњују своју административну и политичку функцију. У њему је ризвијен дух партизанства. праћен свима могућим закулисним интригама. У њему се не ради колико се говори. Нарочито се цени ораторство или, баш ако хоће да се каже цела истина, способност да се управља и рукује са људима и њиховим страстима. „Речи, речи, речи. Једно играње звучним речима љубљеним од народа из револуционарне сентименталности, од које јоште народ пати, према Републици лаичкој, братској, демократској и социалној, ,обећања свечана при крају банкета или једно патетично јунаштво антиклерикалне боје, добро за доба кад је млада Република била јоште у својим првим ратним играма“ (Фавареј). Састављен нормално од једног великог броја адвоката, он показује несразмерност између органа и његових функција, што је увек знак једног болесног стања. Његов метод рада није економски. Данас један Државни Савет Ha: