Економист

926

име таксе за уговор о куповини, односно продаји закљученој са туторима малолетног Душана Пауновића, пошто судбени сто у Осеку није продају, односно реализовање уговорг дозволио. :

Расмотривши акта овога предмета нашао сам:

Да је молилац заиста за овај уговор платио 136.723,50 динара, на име таксе коју је Финансијска Управа (раније порески уред у Вуковару) 30. априла 1924. године под Бр. 1299 унела у државну касу.

Али како до реаглизовања овог уговора није ни дошло, јер судбени сто у Осеку одлуком од 9. октобра :1924. год. продају није одобрио, то с обзиром на 7. напомену уз ТБр. 12 таксене тарифе, молилац има права на повраћај ове таксе те му се има и вратити.

Са изложенога, а на основу чл. 22. закона о државној трошарини, таксама и пристојбама и 7. напомени уз ТБр. 12 таксене тарифе, — решавам:

Да се „Стражилову“ Акционарском Друштву из Сремских Карловаца врати из државне касе 136.753 стотину тридесет шест хиљада седам стотина педесет и три динара и 50/100 с тим да се овај повраћај на оригиналном уговору назначи

Повраћај ће извршити окр. фин. управа у Вуковару пошто добије налог од Генералне Дирекције Државног Рачуноводства.

(Ово решење претходно доставити Главној Контроли у смислу чл. 122. закона о Главној Контроли за сагласну одлуку, па га затим доставити на извршење.

Државни (Савет пресудом својом од 5 новембра 1925. године Бр. 27486, одбацио је горе поменуту тужбу Главне Контроле са следећих разлога: „да се не може уважити тужбено тврђење да повраћају таксе из Т. Бр. 12. закона о таксама а према његовој 7. напомени, има места једино у случају, ако надлежна власт не одобри уговор по сопственоме нахођењу.

Такво тумачење не може се извести из другога става 7. напомене уз Т. Бр. 12, које овде долази у примену. У истом се не прави никаква разлика у начину на који се дошло до негативног решења надлежне власти по поднетом уговору на одобрење, а пропис ту наведен не стоји сам за себе, пего је у вези са оним из првога става. У овом ставу постављено је опште правило, да се такса из тар. Бр. 12. плаћа без обзира на реализовање уговора о куповини и продаји, а у другоме ставу предвиђени су изузетци од тога општег прописа, по којима се у одређеним случајевима наплаћена такса враћа. С тога те одредбе из другога става 7. напомене треба -ајуже тумачити према правном принципу