Економист

930

„лац био „дужан да плати и нову таксу, јер је тражећи наново забрану изазвао нов рад суда! |

Но и кад би се узело, да се ова такса не тражи ради „стављања одобравања забране“, у најмању руку мора се признати, да се ова такса наплаћује за све оно, што је суд дужан по закону да изврши по шражењу забране.

Али, кад суд одрече, да учини оно, што је дужан био по закону да изврши по тражењу, за које је наплаћена такса, онда тражилац стиче несумњиво право на повраћај, који сам закон О таксама признаје у опће за неумесно наплаћене таксе.

Но да ли је суд био дужан по закону да удовољи трасжењу и доследно, да ли је незаконито одрекао да то изврши, то може утврдити само старија судска власт, која је искључиво надлежна, да коначно о томе решава. У овом је случају, за то искључиво надлежни Касациони Суд донео "решење, да је Првостепени Суд био дужан да удовољи тражењу те да га је незаконито одбио.

Тим је тек надлежна судска власт утврдила претпоставку за повраћај, те је према томе решење Касационог Суда у овом случају било прејудицијално за право тужиоца на повраћај.

Тим је уједно то решење постало прејудицијалним и за питање рока из чл. 63. так. зак. прописана за повраћај, чији је ток прекинут за оно време, које је протекло од подношења тражења суду као дана наплате таксе до решења Касационог Суда, по жалби против одбијања, односно до саопштења тог решења тужиоцу.

Овај прекид долази сам по себи из искључиве надлежности Касационог Суда, да утврди, да ли је одбијање тражења, дакле одрека суда да изврши оно, што је по закону био дужан извршити а зашто је наплећена такса, била законита или незаконита. Прекид рока за повраћај долази из прејудицијалности овог утврђења за повраћај наплаћене таксе.

Што тужилац није сачекао решење Касационог Суда за забрану, већ саобразно ново тражењ: првом решењу Првостепеног Суда и тим постигао раније ону забрану коју му је суд н:законито одрекао на прво тражење, то је потпуно оправдано решењем Касационог Суда, које утврђује, да је он на то био приморан незаконитим поступком суда по првом тражењу.

Није тим тужилац „изазвао“ нов рад суда, „за које је дужан платити и нову таксу“, већ је тим постигао оно исто, што је суд био дужан по закону да изврши већ по првом "тражењу, за што је био платио таксу, а што му је суд не законито одрекао и чиме је био приморан, да свом праву тражи пречи пут, оправдан природом самог права (обезбеђења), коме се без одлагања по закону мора удовољити.