Економист

178

једно стручно лице општи директно са парламентом. По Беџхоту, парламентарци траже једног говорника и једног тумача који припада њиховом кругу, који је присан са њиховим обичајима, који има међу њима своје пријатеље и елементе своје већине; директор нема, нити треба да има ма и једну од особина да би могао вршити ову функцију. „Један функционер који би дошао с поља да му (т.ј. парламенту) упути реч, не би био по његовом укусу; то би био један странац кога би он презирао и чији језик не би био по његовом укусу; то би био један странац кога би они презирали и чији језик не би имао никаквог престижа. Често чак он би имао улогу једне жртве. Сви брбљивци скупштински бацили би се на њега да га подвргну једном испиту. То би била нека врста испитивања на које би он имао да одговара.“ „Затим ово лице би ретко имало таленат говорника... Оно што повећава тешкоће ове ситуације, то је да је један администратор дошао с поља, може да парламенат придобије само добрим аргументима. Ниједан глас он нема добивен унапред да би му послужио као потпора. Ако један сталан чиновник хоће да опонирг рђавим идејама, он може рачунати само на снагу своје аргументације. Лица која имају сталне функције, рећи бе у себи министар премијер, уредиће се како буду могли. Што се тиче мене, ја себи нећу да дам муке и невоље. Ја имам већину само од девет гласова, па и она је колебљива. Зашто бих ја ишао на то да себи правим за непријатеље људе које ја нисам именоваог Они нису ништа за мене учинили, ја нећу ништа за њих учинити. ..

Напротив присталице другог предлога сматрају да сеу Француску не може увести енглеско уређење. По Шардону, у Енглеској сагласност између министра и стручног подсекретара, „неки брак из рачуна“ између спекулација политике и потреба администрације допуштају само дуге традиције и мудри обичаји. Тамо зацело сталан, стручан орган врши често озбиљан утицај на несталног и привременог органа (министра). У Француској чињени су слични покушаји, али они нису успели; они би данас још мање успели Политичар и техничар не би успели да се споразумеју. Политичар би сматрао за мрско да има поред себе неког који би претендовао да претставља науку и традицију: он би одмах био оптужен због рутине, .