Економист

246

тврдити да је неоправдано и претерано, а самовољно незнам о којих разлога извршено, шао сам и у жалби на Министарство образложила.

Нападнуто решење Министра Финансија донето је на основи ових разлога: „Генерална Дирекција Непосредних Пореза расмотрила је како жалбу и извршени разрез пореза, тако и све акте овога предмета па је нашла, да је разрез: пореза противу кога је жалба изјављена на закону основан, јер жалиља није по обавези уредно водила књигу промета, те јој је порески одбор у смислу чл. 10. става 11. закона о порезу на пословни промет сам по своме нахођењу оценио величину учињеног промета“. У одговору на тужбу Генерална Дирекција Непосредних Пореза изјавила је следеће: „Одредбом чл. 15 закона о порезу на пословни промет прописано је, да. су решења Генералне Дирекције- Непосредних Пореза и Делегације Министарства Финансија, донета по жалбама противу разреза пореза на пословни промет и другим одлукама првостепених пореских власти заснованих на поменутом закону, извршна. Према овоме, решење Дирекције Бр. 31.316. противу кога је тужба поднета, као извршно по поменутом законском пропису не подлежи више ничијем расматрању па. ни Државнога Савета, на које је гледиште и Савет остао у својој пре– суди Бр. 36741.

Што се тиче навода у тужби, Дирекција остаје и даље при својим наводима у ожалбеном решењу, јер тужиља није уредно и на време подносила све тромесечне пријаве према пропису чл. !0. става 11. закона о порезу на пословни промет, а поред тога, порески одбор приликом прегледа књига промета, није могао узети да су оне тачно вођене чл. 116. Фин. закона за 1922-23. год., те јој је са истих разлога оценио“ промет на основу прибављених доказа и своме сазнању.“

Решавајући овај управни спор потужби, Државни Савет је пресудом својом од 9. децембра 1925. год. Бр. 20.755 поништио горе поменуто решење Министра Финансија (Генералне Дирекције Непосредних Пореза) са ових разлога: „Државни Савет је предходно нашао, да је надлежан за расматрање нападнутог решења и поред одредбе чл. 15. закона о порезу на пословни промет, пошто је закон о Државном Савету и Управним Судовима доцнији од напред поменутог закона. А по: чл. 15. закона о Државном Савету и Управним Судовима, по: стављена је општа клаузула правне и судске контроле свих: управних аката, па према томе и овога управнога акта, кад. већ којим доцнијим специјалним законом није друкчије наређено. Прелазећи на оцену главне ствари Државни Савет је нашао: кад се из акта овог предмета види, да Министар Финансија у разлозима оптужбеног решења само наводи, да тужиља није водила уредно књиге обављеног промета, а не