Економист

803

Неуспех ове „комисије стручњака“ довео је цело питање зонс на мртву тачку. Зона, предата нашим властима још почетком марта 1925, није могла да проради. Требало је извести организацију њенога рада, а организација њена зависила је од још неодређених основа на које се тај рад има поставити. Наша влада чекала је повољан моменат за регулисање свих нерешених питања путем директних дипломатских преговора. У међувремену, спор око уређења зоне добио је два нова момента: с једне стране, захтев да се пруга Ђевђелија— Солун уступи у експлоатацију београдској железничкој дирекцији; с друге стране, потреба да се територијалним проширењем наша зона оспособи за несметани рад. Ови нови моменти потребују извесно објашњење.

Приступајући откупу права Компаније Оријенталних УКелезница, наша је Краљевина 15 јула 1923 године закључила три конвенције: једном је, за 116 милиона франака, добила железнице Ђевђелија Митровица и Скопље—Ристовац; другом је, за 14 милиона, добила пругу Кенали—Битољ, а трећом, за 20 милиона, пругу Ђевђелија—Солун.“) Сасвим је природно било да наша Краљевина закључи прва два уговора. Међутим, трећим уговором она је откупила једну железницу, која се налази на туђој, грчкој територији. Због uera? То је питање које нас овде неће занимати. Овде је главна чињеница, да смо ми добили од Оријенталаца сва њихова права на пругу Ђевђелија— Солун, и да смо на основу тих права поставили захтев да се та пруга уступи београдској дирекцији у експлоатацију. Тај наш захтев поткрепљен је, у осталом, и извесним значајним економским и техничким разлозима: 1) што је пруга Ђевђелија—Солун (77 км) само крајњи наставак железнице Београд— Ђевђелија, те је корисно да она буде под истом управом; 2) што је то најподеснији пут за остварење тако потребног техничког и административног јединства и тарифске унификације на целој линији; 3) што пруга Ђевђелија— Солун служи скоро искључиво нашем промету. Нема сумње, поред тога, да би таква солуција најбоље осигурала везу између наше границе и зоне, а осигурање те везе је неминовна последица оне политике, која је довела до ства-

*) Опширније о откупу ових железница в. „Наше финансије" од Ог. Славка Шећерова (стр. 84) и „Га Хоге Зегђе а Заопдце“ од М. Вилимановића (стр. 85).