Економист

13

низације, Немачка је сасвим друкче своје железнице била организовала. ;

Аустријске железнице својом пасивношћу биле су главни узрок великом дефициту у државном буџету п њихова реортанизација имала је за циљ поглавито упрошћавање администрације, рационалнији рад и појевтињавање експлоатације, Поред свих тешкоћа у којима се нашла Аустрија после слома, она није хтела железнице отуђити, већ их је задржала у државној режији, само разуме се реорганизоване, Одвојила је железнички буџет од општег државног буџета п администрацији дала велику аутономију. Влада је задржала право не само постављања високик функционера већ. и чланова Управног Одбора сем преставника персонала енергично се успротивила да јој чланове Управног Одбора намећу привредне корпорације, Упрошћавањем администрације и рационалном организацијом рада аустријске железнице испливале су из тешке кризе у коју су биле упале,

Белгијске железнице једине су које су приницип комерцијализације спровеле до краја и то сопственом иницијативом, Влада уверење да су белгијске желез, предате приватном предузећу у експлоатацију, међутим то не стоји. Белгија је образовала једно национално друштво са капиталом од 11 милијарди франака са циљем: »да би се државним железницама, које експлоатише држава управљало по методама индустријским, али увек чувајући интересе националне економије“,

Управни Одбор има 21 члана од којих „Влада поставља 15, персонал бира 3 и Виши Савет за Индустрију и Трговину 3,

Што се тиче годишњег збора акционара, тај збор има само да прими к знању годишњи извештај п нема права да мења Статут Друштва који је законом утврђен.

Капитал се састоји из 20 милијона приоритетних акпија, које престављају капитал од 10 милијарди франака и ове се акције продају публици, Сваких 10 ових акција има | глас на годишњој скупштини, дакле приватни би могли имати највише 2 милиона гласова, кад би се све ове акције продале публици,

Основних акција, које остају својина државе има 10 милијона и оне престављају капитал од ! милијарде и свака таква акција има по | глас т. ј, држава има 10 милијона гласова. Према томе у најгорем случају држава има на годишњем збору „Пет пута више гласова од приватних и овај је збор само једна формалност, а у ствари он нема никаквих права,