Жена

ЖЕНА 411

око 11 часова, али Зоранда воли да гледа кадрил, а воли да види и ко се којом игра, па није хтела да иде пре трећег п последњег кадрила. Ко ће ту да се одупре2! Ако јој не попусте, у стању је да легне на патос-и толико се бацака ножицама, док не разјури целу беседу.

— Шта знаш да радиш — вели мој кум. — Још је нерасудна и не можеш јој доказати. А док буде мало паметнија па и ојача телесно, ипак држим да ће се моћи дотерати.

Догодило се, чега сам се бојао. Онако разгрејана, расхладила се на студеној, зимној ноћи. Сутра дан је била у ватри и почела да кашље. Стрпаше јеу постељу и дозваше лечника. Али она неће да пије лек.

— Повнајем ја то — каже, — горко је.

— Није горко, не бој се. Чика доктор је преписао унутри много шећера.

— Внам ја! Кад се метне много шећера, онда је бљутаво. — И неће да пије.

· Нит отац може што с њом, а мати још мање. Почеше молити доктора, да јој он даде лек.

Лепо јој говори старац. – Слушај чедо, за лек се не пита је ли сладак, него да ли помаже. А ово ће те излечити.

Но она' ни да чује. Доктор је био њихов домаћи пријатељ и они навалише на њега, да не оде, док дете не узме лек.

Доктор се дао на посао. Покушао је свакојако, па напослетку и одлучно. И већ смо мислили, да ће успети, кад се подиже јорганчић и болна, нежна 80ранда удари доктора ногом са таквом снагом по усти, да му је избила шест зуба. Срећом су ти зуби били вештачки, и могао их је опет наместити. Она ми је у оном тренутку изгледала као подивљао коњ, кога још нико није донде зауздао, па се брани.

Ми ванемисмо. Доктор је покупио са јоргана зубе, наместио их је, па поче да облачи горњи капут.

— Докторе, ако бога знате, не остављајте нас викала је очајна жена и стала на врата, да му препречи пут. — Пропашће ми дете.

Он је дрхтао у целом телу, стрпљење га је оста-

оОж

=