Жена

КЕ Н А 655

замене у боју! Отац јој је задао реч, да ће ићи у добровољце, да ослобађа Слару Србију, а како је он међутим умро, ево ње, да му реч искупи. Зар у том не осећате родољубиву душу њену, која је прорачунала, да данас, на освитку слободе и ослобођења, мора свака душа принети на жртвеник све што јој је у снази, па и преко снаге своје!

Кад министар српски са својим синовима ступа

у убојне редове, жена му и кћи спремају се, да им завијају ране, и иду у болничарке. Зар не осећате женску душу, која је у одсудном тренутку решила овај величанствени потхват, пун српске карактерности: Да свако учини своју дужност до краја!

И онај силни број спремних болничарака дуж пространа разбојишта на превијалиштима и у свима редом болницама речито довикује западњачким филозофима, да женска душа има и чврсте снаге и снажних мишића и срце пуно осећаја, да на домаку мириса од праха и олова превија тешке ране косовским осветницима и пружа им прве неге материнске и залаже их хлебом белим и напаја вином црвеним! |

Нека за часак престану мудровања, па нека неверне Томе зађу од једне до друге оваке женске душе и прислоне ухо своје, па ће на откуцајима срдаца њихових мођи да проуче сву дубину светске филозофије. Кад стижу први рањеници, женска пуша скида са себе све што може и пружа је рањенику, како брату по крви и мислима, тако и туђину, па чак и крвнику брата свог. Женске руке побрале су најлепше цвеће по цветњацима и посипају главе измучених рањеника, а храбри мученици подижу главе и само нежним погледима што могу да кажу: хвала!

А шта тек да рекнемо за ону старицу, којој је сва имовина била: стручак миомирисна босиљка! Неговала га је и однеговала у земљаном суду, а био је особите врсте, пун и једар, лишће му се од једрине доле савило и испупчило, мирис му се

надалеко распростро. Неговала га је за свој по-

следак, па кад склопи очи, да је духовник има чим