Жена

274 1 ЕЗЕА

Држали су они новине своје струке, па у вече, кад се све смири, спрам свеће читали су их, проучавали нове проналаске и прегледали слике. Зато је њихова радња добивала полета и постајала у правом смислу модерна.

Радионицу су морали већ друге године проширити. А кад му је отац напустио трговину, уселио се Милан с готовом робом у дућан на улицу. У том је дућану проводила она, може се рећи, читав мали век.

Радња се и даље гранала, а с њом свакидашњи посао, па ипак су њих двоје на све доспевали. А кад су деца притисла једно за другим, Милана је у пословима једва хватала крај с крајем. У том је и Зора и у њојзи њена прва помоћ приспела. Све је то могла само Миланина здрава крв и ведрина смагати.

Милан се топио од милине, видевши како лепо напредују материјално, умно, бројно. Кад уђе у радионицу рано зором, он је насмејан, разговоран, у раду предњачи, па и млађи, угледајући се на њега, напрежу снаге, да се покажу вредни господареве доброте. Све је добро ишло као добар сат.

Нити је више место одговарало, нити простор радионице увелико развијеној радњи. И једнога лепог дана претвори се Миланова радионица у праву правцату великоварошку творницу. Глас његовој радњи је сад много одскочио, јер се могла прихватити и већих па и највећих послова и предузећа.

Срце му је било на мери, јер је постигао жељу, коју је гајио још одонда, кад је проучавао индустрију у великом свету. Његови ће рукотвори послужити човечанству на корист и његово ће се име спомињати с похвалом.

Творница му се рашчула надалеко, и наруџбине су га толико обасуле, да их је с напором извршивао. А увек је био уредан, тачан, солидан и добар у изради и у цени. Ако је погодио какав већи посао, макар и по нижој цени, он га је извршио потпуно како ваља, јер је увек имао пред очима своје честито име. Није се хтео на силу богатити, јер