Жена

216 ЊЕНА

У том изненада, знатно поскупи градиво, ' које је имао набавити за радњу ову. У том је видео удар, који ће га снаћи.

Противничка група подметнула му је саветнике, који су га наговарали, или да одустане од посла, или да га површно изведе. Мучно је било поштењаку и правом човеку од овога двога бирати једно, кад ни једно није одговарало његову карактеру. И он одбаци овај савет. 6

Пред његовим очима лебделе су две друкчије противности. Или да материјално посрне, или да изгуби образ. И он се реши за оно прво.

Ове две противности брзо се прометнуле у његовој јакој души. И Миланину душу гризле су његове мисли. Само најтање жице његових предосећаја остале су за њу тајна.

Свршило се. Радња је довршена и сви су били задовољни. И пакосници, јер су му се осветили. И послодавци, јер је радња потпуно добро изведена. И Милан, јер није образ окаљао.

Али је много посрнуо. Мало после тога, његово златно окно, његова творница, није била више његова. И морао се повући у своју првашњу радионицу. То га је ужасно болело.

Сад је први пут у животу у свој наготи видео и осетио људско неваљалство. Видео је, да и људи, као оно животиње, један другог прождиру и тамане, и нашао је, да су људи гори од зверади, јер људи остављају своје жртве да се пате, и шију им заврну само до полак. И тако се људске жртве годинама муче и на оброке умиру. А код зверади бива то уједанпут, дакле човечанскије.

Таке мисли растрзале су му груди и он је постао озбиљан, и све озбиљнији, ни дајбоже онај насмејани и расположени Милан. Јака душевна борба кидала га је, и кад је насамо, давао јој је маха, а пред женом и децом угушивао је болове, који ће после још јаче да захвате. Пред очима Милановим навлачио се мрак. Занесен скакао је да отвара прозоре и тражи свежа ваздуха... Омрзнуо је на људе, на живот, на све...