Жена

Ћ ЕНА 891

— Па шта се говори доле у општини о рату 2 пита старица.

— Баш вечерас стигло, вели овај, стигло из началства извешће...

Старица преплашено диже главу и погледа у госта.

— Куку, шта кажу 2

— Опет се туку.

— Туку се2

— Те још како... Турци су као арслани, али ови наши не дају им ни ока отворити...

— А где се туку 2

— Негде доле око неког гумна веле... Кажу: зове се гумно, Бакарно гумно...

И пре него што се опрости обећа јој да ће, ако што кроз који дан сазна у вароши, да ће јој јавити.

Целе те ноћи старица је престајала крај малог мутног прозорчета, мутног, као што је и њен поглед и идући од прозора икони и од иконе прозору крстила се, Бога помињала, оченаш шапутала и молила се да јој Бог одржи јединца у животу. А кад је јутро освануло она сиђе до општинске суднице да се распита шта је. Синоћ јој рођак донео вест да се наши опет бију. Судница и кавана пуне света. Не може да се дише. Тек што је зазорило, а старији свет похитао до механе и до суднице. Не може нико да седи код куће; све узбуђено и немирно. Читају се новине, телеграми, извештаји; новости из окружне вароши и Београда: пре четири дана била је очајна и крвава борба код Бакарног Гумна. Учествовала коњица, Дунавска и Дринска дивизија... описи страшни, ужасни. Изнесени су детаљи крваве борбе: гомиле лешева леже разбацане по блатавом пољу. Непријатељ је наше изненада напао, кад су се ови спремали да се улогоре. Напао их је са висова и позиција, а ови су билиу колонама. Непријатељске гранате падале су по сред наших колона. Брзо се развише наши у ланац, у борбену линију... отпоче очајна борба, каква се не памти да је икада била: непри-