Жена

НЕНА 11

с

|

Крај деснице мача крстатога, По ковчегу панцјер и оклопе, А врх тога сивога сокола,

С којим стари у лов одлазаше И господска лова доносаше. Пак земљицом гроба заронише, Више гроба хумку подигоше, У врх хумке стјену наваљаше Нек стијена кољенима каже, Ђено леже кости Завидине.

МУДРЕ ИЗРЕНЕ.

Божија воденица меље лагано, али меље праведно. ж

Сваки човек исмева оне друге, и сви — имају право. ж

Свака је вера добра, ако ствара добре људе. ж

Оно што многи називају судбина, није друго, него наша

тлупост. Ж

Два највећа мудраца Сократ и Христос, нису написали

ни речи. = ж

Кога богови волу, тај умире још млад. ж Кудити је лако. То многи раде. Хвалити с разбором тешко је. То мало њих раде. Боље лепа смрт, од ружног живота. ж Несрећа је то, ако неко никад није био несрећан. Само је незналица прави сиротан. ж Кад би барем свако све исказао што мисли. Многи људи онда неби имали прилике ни једну речицу рећи. Ко од својих хиљада, сиромасима дели само филере, тај доброчинство није ни окусио, него га је само лизнуо.