Жена

5

ЖЕНА 55 |

— Може бити. И код назарена има разних струја, _ често пута и врло лажљивих, јер је живот земаљски јако примамљив. А когод иоле попусти вољи себичној, врло лако скрене на странпутицу. И онда и рукама и ногама ради, да своје путеве ослади и ближњима својим. Отуда сваковрсни правци. За мене је цео овај · живот без сласти. Моје жиле не може ништа да успали. У томе се много разликујем од својих предака. Истина и мој отац и мој дед беху назарени. Али на жалост свагда полутани. Мој дед је чак шуровао и са поповима а било је година; кад је и свечарску свећу палио. _ Отац ми је већ много чистији био. Строго се држао“ назаренског учења. Само што није могао или није умео више да узлети. Држао се најобичније свакидашњости. ; И онда настави: А ја сам све то друкчије схватио. Осетио сам у себи снаге, да цело моје ништавило жртвујем на олтар моме богу. Покорио сам се без роптања заповести његовој. Оставио сам све своје и пошао за њиме. Већ ми је тридесет осам година. Нисам се женио, јер сам држао, да ми није слободно повећати несрећу света. Јер шта бих ја знао својој деци да причам. Морао бих им изнети, да је зло за земљу, што по њојзи људи миле. И да је воља божја, да се одречемо свега па и рода људског. Затим је застао, премишљајући нешто. Очи су му сјале као две вреле варнице. Бадава је сам себе варао, да се одрекао ватре и живота, у њему беше од 0о6о-

_ јега сувише.

— А како би било Миле, да се примиш болничарске "дужности, при том не би морао погазити веру своју»

— Ништа од тога не може бити одвратио је на пречац. Ни у тој форми нећу да потпомажем рат.

После тога је заћутао. Видело се на њему, да му је лакше после ове исповести. || |

А и нама свима беше лакше. Као да нам је сињи камен пао са груди.

Уједно смо се уверили, да Милу Наранџићу људи не могу више помоћи. Његава је судба лежала само“ у рукама божјим.

· Србобран. Др. Живко Продановић.