Женски покрет

да проширују свој рад, они доцније сужавају свој програм. Зато ми у први мах и не обећавамо ништа више; а коме и ово довде изгледа много, пека зна да ми никако не очекујемо радикалну измену менталитета наше просечне жене и обарање свих предрасуда и погрешних схватања о њој одмах после месец и два дана. Али ми верујемо да лист који редовно стиже у кућу и у сваком броју говори само о жени, или бар највише о њој, мора већма утицати и јаче наметати своје идеје него књига или ма каква друга периодична издања. Читајући у њему све, од прве белешке до завршне реченице последњем чланку, наша жена ће после неког времена извесно осетити да јој се знање приметно увећава, видик проширује, свест о дужностима и правима знатно развија ; да сав духовни и морални живот њен краће новим, бољим правцем. И тај лист она мора напослетку заволети, и створити насушну потребу од тога да га увек има на своме столу. Овим је, узгледа, казано довољно шта ми за ,сада хоћемо. Ко се осећа позван да ради с нама нека нам приђе, и добро нам дошао!

Катарина Богдановић.

ОРГАНИЗАЦИЈА НАСТАВНИЦА 6СНВВНИХ ШНОЛА Н ГНIАЗИЈI.

За време окупације отпочела је у нашој згмљи једна од најређих и најлепших мобилизација; мобилизација женске радне снаге. Док су се тада одигравали најтежи моменти баш ти исти страшни тренутци били су од изванредно ретке лепоте; у тим данима, с погледом на рад био је остварен идеал будућег друштва ; није било ниједнога створа, без обзира на године и пол, који није радио, ниЈеднога мозга да није мислио све под једним импулсом, подједнаким темпом, за исту идеју.

Али, по рестауриранОј слободи, чим су се људи вратили да за жене раде и мисле, оне се изгледа, по закону о инерцији враћају на своје старо, предратио место индолентности, па чак и равнодушности за опште ствари у држави. У великим државама и противници феминизма због огромне штете и тешких услова да ратни губитци надокнаде, истичу потребу да се сада, после рата, искористи сва радна снага и памет како л 3 уди, тако жена. Шта треба на то да кажемо ми ? Због' тога је патриотска дужност свију да се онај рад наших жена, започет под окупацијом у свима правцима и на свима пољима подстиче и данас. Све су жеие, по нашем дубоком убеђењу, после преживљеног искуства за време ропства, потпуно свесне вредности рада и потребе политичких права. Потребно би само било да се оне организују за заштиту свога рада и паметну употребу политичке слободе. Та организација има да отпочне груписањем жена исте потребе, истих професија, увек у смислу заједничког идеала; потпуно ослобођење жене у економском, политичком и сексуалном погледу. Ми бисмо желели да истакнемо потребу једне организације свију наших. просветних радница, учитељица основне школе и наставница гимназије, њихове заједничке задатке, дужност једне акције и оријеитације у раду. И ако су кроз дуги низ година наше учитељице основне школе и наставнице гимназије, као савесне раденице на једном од најтежих интелектуалних послова, под мизерним материјалним условим, вршиле свој позив са дубоким познавањем и ретком преданошћу, диван доказа велике моралне јачине, ипак оне нису никад биле довољно разумеване од своје средине, никада правично оцењиване и правично награђиване од претпостављених. Од њих се увек тражило, на прво место, да буду добри, понизни, државни чинов-

Ограна 8.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Бр. 1.