Женски покрет

Свакоме је у животу одређено место на коме мора да ради и да се бори, како би напредовао и уздигао се из прашине, прљавштине и проституције. Јесте, човек треба да се издигне у бољу, чистију сферу, и го је главни циљ. Али данас то није могуће. Проститутка, она коју наш друштвени морал таквом назива, не може више да се уздигне. He пита се, зашто је пала, не, њу просто осуђ ју, она је прогнана, презрена, и го највише од оних који су најгори, који су и сами проституисани, али које друштво толерира. Проституција се може поделити на три дела: I Проституција проституисаних; II Проституција друштвених чланова. III Идеална проституција. Ове се опет деле свака на две врсте: Проституисани који подлежу из нужде, и они који продају из угодности и због доброг живога своје Ја или своју уметност. I Проституција проституисаних, то су девојке које се издржавају тиме што своје тело продају ономе који најбоље плати, Проституисани мушкарци, које жене на тај начин хране и издржавају, или који своје тело за перверзне циљеве продају, о тим проституисаним мушкарцима наше друштво ћути као заливено. II Проституисани чланови друштва су прво; девојке које се удају за старе, богате људе без љубави и тиме продају мушкарцу право на своје тело; друго: жене које истовремено одржавају полни сношај са мужем и љубавником; и треће : мушкарци који се ожене богатом женом само из личне користи. III Идеална проституција је кад какав духовити уметник прода светини своје најнежније и најфиније осећаје своју душу из личног интереса. У свакој од ових трију врста има извесан проценат код кога је овај поступак оправдан или неоправдан.

Ако се неко баци у загрљај проституцији, било због свог личног напретка или у корист других, да би достигао своју мету, то је оправдано, т. ј. то се прашта. Исто тако, кад је погребно да се помогне слабијем, да му се прокрчи пут, ако су гу стари родитељи, незбринута браћа и сестре, којима се тиме осигурава најпотребније за живот, или најзад, ако неко напише или наслика нешто што не одговара његовим појмовима, али му треба новаца за своје или туђе усавршавање. Кад се неки сликар, мучен глађу, реши да наслика дебелу, ружну, стару али богату бабу, па се доцније пробије кроз живот и постане ваљан и добар, нико my го више не замера. Обично се каже: „Јадан човек, нужда закон мења, сад је показао колико вреди и шта зна.“ Али девојка која је из љубави према својој старој, болесној матери учинила тешким срцем корак који је за навек искључује из поштовања људи, остаје исто тако жигосана као и она девојка која је пала из лакомислености. Ма шта доцније да почне, њена се прошлост јавља увек и свуда као каква авет из црног понора, а проститусаног мушкарца, ако се не сроза до злочина, нико не криви и не осуђује. Зар го није бездушна неправда? Гнусна и развратна је проституција из лењости, угодности и тромости, чији се заступници и заступнице добро осећају у глибу у коме живе и који никад не покушавају да се из њега извуку. Ускоро би могло бити друкче и боље, само кад људи не би један другог гурали сами натраг у тај глиб. Не можето тражити да људи одмах својим ближњима у помоћ притекну, јер су људи гадни, завидљиви и огорчени људском неблагодарношћу, али би требало покушати да прокрче пут бар онима који ocehajy у себи моралне снаге, или ако баш ништа више, а оно да их пусте нека иду својим путем, а не да им у

Страна 14

ЖЕН С К И П О К Р Е X

ирој 9