Женски покрет

потребно је да и оне имају утицаја у објави рата и закључењу мира, односно ну вођењу спољне политике државне. Тај итицај могу оне имати само ако буду представљене у парламенту. Некада је жена остајала код куће и бавила се само гајењем деце и породичном економијом, не узимајући учешћа у јавним пословима, па сз због тога тврдило да она не учествује у јавном животу. Мишљење ово изгледа да се још може дискутовати, јер ако радник не би нашао Своју кућу у реду, ззхваљујући својој жени, и ако би он морао лично то да ради или другом плати, његов би рад био сасвим скраћен и награда смањена. Међутим, рад и награда за рад питања су социјална од највећег интереса. Мишљење дакле у толико погрешније, што се жена бави стално проблемима породичне економије, а тиме учествује у опште народном животу много више нeгo муж ,који је запослен у радионица радом често пута ограниченим на мали број покрета увек истих. Али данас жена се бави, поред породичне економије, због еволуције услова модерног живота, пословима индустрије, трговине, либералним професијама, радовима интелектуалном и т. д. У данашњем демократском духу, вели се најзад, не сме се правити разллка између мужа и жене. Она је исто тако свесно биће као и човек. Њена политичка потчињеност смета њеном потпуном интелектуалном и моралном развитку. II. Против права гласа жена износе се разлози: 1) политички. Моћ модерних народа оснива се на војсци, марини и т. д. на доменима на којима жене нема, у никаквог утицаја или никакву улогу. Овај аргуменат пocтojao је раније, али се данас он не може одржати. Зна се да војска на фронту не може постојати беѕ позадине. Она на фронту бори се о-

ружјем, а ова друга својим позадинским пословима: дотурањем муниције, хране, санитетског материјала; једни износе рањенике, други их негују и лече и т. д. Подела рада извршена је, и сваки врши своју дужност. На позадинским пословима жене су биле ангажоване у највећој мери, као шофери, милосрдне сестре, по канцеларијама војним; обрађивале земљу спремале исхрану за делу државу; у фабрикама израђивале муницију. Према томе није тачно да жене немају утицаја нити какву улогу у овом домену. Сем тога, ако би ово био аргуменат да се женама не да право гласа због тога што не могу бати војници с пушком, по истом основу онда ни свима онима мушким лицима која су неспособна за војну службу не би требало дати право гласа. За вођење државних послова и решавање озбиљних државних питања потребна је извесна објективност коју, веле, жена нема. Она се руководи више осећајима него разумом. Сваки има свој разум, рекао је још Condorcet. Човек иде за сво им, а жена за својим разумом. „Паметно је за жену да се бави својом тоалетом и спољашношћу, као за Демостена да негује свој глас и своје покрете. Удаљена од других послова човековим законом, она се бави оним који су joj још остали." Ако би се примила ова врста аргумената против женског права гласа, онда би веле, требало одузети право гласа и свима оним људима који предани тешким радовима, не могу да стекну ни знања нити да се баве умним радом; и тако мало по мало, дошло би се дотле да се призна право грађанина само онима који су студирали јавно право. Клерикализам, веле, узео би већег маха а гиме државу потчинио цркви, свештенство има велики утицај на жене, Али на ово се одговара да клерикализам, у државама у којима жене имају полити чких правз, није добио јачи утицај него

Страна 6

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Број д