Женски покрет

пре тога (н. пр. у Америци, Норвешкој, Аустралији и т.д.). Практичност: судбина избора као последица нових милиона бирача. Подвостручавање броја бирача имало би, веле, великих последица за политику у држави, онда када због рата треба да се изврши концетрација снага за препорођај финансијски и економски. Сем тога | влада би могла остати без довољна ауторитета, ако би, на пример, била потпомогнута само од жена. Овај се аргуменат истицао и онда када су државе прелазиле са ограниченог на опште право гласа. Онда се могло поставити питање: каква he бити политика државе кад је влада потпомогнута само од нижих класа. Према тадањем схватању виших класа, влада није имала довољно ауторитета. Данас се то сматра сасвим у демократском духу, и влада коja је потпомогнута од ширих маса, сматра се да је од већег ауторитета. Увиђавност државника, веле даље, састоји се у томе да се избегне за време периода кризе сваки елеменат немира. Под утицајем потреба ратних партијска грозница се стишала (тај аргуменат износи се у Француској). Треба нарочито избегавати да она никако не оживи, што би нови милиони бирача, на против, учинили. Као да мушки бирачи ову партијску грозницу не оживљавају и нису је оживели свуда и на сваком кораку. He можете прочитати ни један партијски лист а да у њему не констатујете запенушеност од партијске грознице у нелојалној и неморалној борби политичких противника, каква никада до сада није постојала. Да ли се може с основом хврдихи да би жене ову грозницу увећале? Ferdinand Buisson у евоме делу „Rapport sur le vote de femmes" од 1910 год. тврди да је највећи утицај жена на изборе у моралном погледу. Он наводи за пример Америку, где су жене својим утицајем највише учиниле да се ублажи грубост, жестина и неморална борба за време

избора. Партије су морале увек кандидовати личности са бољим моралним квалификацијама, да би привукле жене да за њих гласају. Степен њиховог културног и политичког развитка, веле, нарочито у Југословенским земљама, није довољан да би оне могле са спремом и искуством решавати питања јавног интереса. Истина је да у нашој земљи нема довољно школа ни за мушке а још мање за женске. Осем тога, код земљорадничких народа познат је консерватизам за све што је ново, па због тога и недостатка радне снаге (чување стоке), они нерадо дају децу у школу. Али зар су у томе погледу боље стајали они наши преци, који су неписмени стварали и створили Краљевину Србију, а чији здрав разум може служити за углед данашњим нашим највећим државницима. Напротив, учествовање жене у јавним пословима створило би код ње јачу свест о заједници и дужности према њој. Ово би, шта више, био аргуменат у прилог њиховом праву гласа. Зна се, да кад се човек почне бавити јавним пословима, по сили околности, да би их могао отправљати како треба, мора да се бави и обавештава о стварима и питањима за чије је решење погребно више знања него што он обично то има. Због тога он је приморан да се њима интересује, да чита, или ако то не може, да друге пита. Тим самим његов делокруг знања шири се: на та се питања навикава; свест о целини и дужности према њој постаје јача и више мисли о општим интересима а не само о својим посебним. 1 ) Изгледа да се код нас погрешно мисли о политичкој свести код наших жена. На то нас обично наводи сам тај факат што оне у политичком животу активно не учествују. Али да то није тако могу нам послужити примери из окупа-

1). Кад ово пишемо, ми имамо у виду саме србијанску жену, а не и са других територија, чије прилике не познајемо.

Број 9

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Страна 7