Женски покрет

ције. Бугари о њима у овом погледу много боље мисле. У документима бугарским број 88, у књизи докумената бугарских злочина, том I. страна 284, стоји ово: „Неоспорно је утврђено да су жене увек најфанатичнији и најсилнији шовени. Оне су живи центар српскога духа и најактивнији агенти тајне српске организације: жене врше тајну поштанску службу; оне су идеолози организације; оне су најглавнији пропагатори и оне су најагресивније и најопасније. Експлоатишући природну наклоност човека према лепом полу оно што се утврђује код нас Бугара овде, ових који су у области Мораве, жене развијају опасну активност против свих наших иницијатива у овој области. Својим лепим очима и својом лепотом, својим изазивањем, и подајући се драговољно иза новац, жене овдашње држе не једног нашег официра, нашег чиновника, утичући јако на њих и искоришћујући их у помагању српске ствари и радећи против нашег дела пропаганде". (Наређење војне бугарске инспекције моравске области, односно унутарње политике у области, од 29. маја 1918. године). 2) социјални : По досадашњем културном развитку извршена је подела између човека и жене; жена је у уском породичном кругу навикнута да живи и нема оне способности која се тражи за јавне послове. Бавећи се политиком и јавним пословима она ће занемаривати породичне интересе и напосе гајење деде, јер само мир и тишина у кући згодни су да се мајка предаје себи самој и деци. У садашњем времену има много рђавих идеја, које иду ка крајњем индивидуализму, тежњи да се добије што више угодности и мање мука и брига. Последица овога је да се жена удаљује више од материнства и рађања деце. Према томе, мисли се да је треба што више држати у домаћим пословима. Нико не спори да су тишина и мир у кући нарочито подесни за материнство;

али зар би вршење овога права одвојило жену од куће? Зна се да гласање захтева одлазак на биралиште само један пут сваке четврте или пете године, према томе како је у којој држави усвојен изборни период. Познато је да ни сви људи не напуштају своје послове да би се одали политичкој борби. За време изборног периода, извесна само група људи код нас, као и у осталим државама, одаје се агитацији и путовању по изборном округу у томе циљу. To су обично политичке личности; вође партијске, кандидати посланички и извесан мали број људи употребљених за агитаторе. Сви остали људи остају у своме месту становања и баве се својим обичном пословима. За то време, они се обавештавају о раду појединих партија или кандидата, о њиховим квалификацијама, и долазе до својих закључака за коју he партију, коју кандидациону листу, односно кандидата дати свој глас. To све граје за време изборног периода, a после се све стиша и продужи обичан живот. Ни једног момента пре тога, као ни после тога, они нису напуштали своје обичне послове. Исто би тако било и са женама ако би гласале, и ми немамо разлога да верујемо да би то било друкчије, Вероватно је да би се и код нас жене поделиле у партије, као што је то на пример у Америци (Esmein, Elements de droit constitutionnel francais et compare 1914 comp. 354.), и само би извесан број егзалтираних и активнијих жена ишао по зборовима и у агитацију по изборном округу, али би гај број био врло мали. Остале би се жене бавиле својим обичним пословима као и пре тога. Према томе ово не би могло шкодити рађању ни пословима жена, као што то не шкоди ни пословима људи. У Француској на пример, веле феминисте, и ако жене до сада нису имале право гласа, проблем рађања постоји још од 1811 г. , док у земљама као на пример у Северној Америци, Норвешкој,

Страна 8

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Број 9