Женски покрет

Но ма колико да су на тај начин мотиви полиандрије друкчији од мотива полигиније, не следује из тога још никако да се ова два облика брака због тога међусобно и искључују, већ лако могу постојати и један поред другога, као што се то стварно и дешава на многим местима. Пита се сад: у каквом односу стоје обадва ова облика брака према тзв. браку група? Ова врста брака очигледно није ништа друго, до спој полиандрије с полигинијом. Кад више људи заједнички држе више жена, заступљена су ту у ствари управо обадва ова облика брака уједно. Сваки човек има ту више жена и свака жена више мужева. Само зацело на основу једног чисто спољњег или површног посматрања може се доћи на мисао, да су полигинија и полиандрија међусобом апсолутно непомирљиви, пошту су у извесном смислу супротни, појмови. Стварно нису они ни у ком случају битне супротности, и ако се уоче мало пре речени мотиви, видеће се, да се при извесним животним условима, који постоје пре свега на примитивним ступњевима, ови облици брака вероватно пре спајају но што се искључују. Деси ли се, особито код племена код којих се јаче диференције у поседу и старешинству још нису развиле, као што је нпр. случај код Аустралијанаца, да сваки човек тежи да има више жена, мотив дакле за полигинију, а с друге стране опет да постоји оскудица у женама, мотив за полиандрију, то се обадва облика брака, природно, удружују међусобом. Потврду овога налазимо свуда, где год колико толико можемо уочити особите услове постојања оваквога брака група. Исто тако може се запазити како се ови облици брака мењају, поводећи се за животним условима. Тако је код аустралијских племена, особито на југу, распрострањен један такав облик брака група, где један човек држи једну или више главних жена, а истовремено држи главне жене других људи као своје споредне жене. Његова пак главна жена може опет бити споредна жена било мужева његових споредних жена, било других људи. Ово је однос, који стоји у тесној вези с оним обликом полигиније, који је зацело најраспрострањенији и при коме један човек има само једну главну а поред тога више споредних жена, облик, који за своју подлогу очито има моногамију. Особити услов за постанак овога прелазног облика брака између моногамије и полигамије чини рат. Тако знамо из Илијаде да у варварским приликама жена пада по-

Женски Покрет