Женски покрет

бедиоцу као плен, постајући му или робињом или споредном женом. Други извор постанка полигиније тамо, где је превладао појам својине, чини куповина жена. И овде је, у случају да је конкуренција с полиандријом искључена, уобичајено да једна жена буде главна. Кад Ислам модерног времена главну жену означује „љубимицом“, не значи ово ништа друго, до да је ова полигамија проистекла из моногамије, пошто је према старом обичају постојала само једна главна жена, али да више није, као код старих Израиљаца, главна жена идентична са женом истога племена већ да зависи од милости моћнога власника, којој ће жени доделити овај особити положај. Тако, где се год дотакнемо брака група, изгледа да како полигинија тако и полиандрија почивају на моногамији. Исто важи и за оне случајеве, где би постојале друге, од rope поменутих различите врсте брака група. Врши ли се нпр. отмица жена на озбиљнији начин, но што је то случај са данашњим свадбеним церемонијама културних народа, које су се мање више изметнуле у игру, дешава се лако да онај, који хоће да за себе отме какву жену, мора за ово предузеће врбовати другове. Ови пак онда, према једном распрострањеном обичају, стичу на отету жену извесно право, додуше понајчешће пролазно, али које се ипак приближује браку група; први од његових другова наиме стиче на жену толико права, колико му је приликом овог предузећа био од помоћи. Исто тако још и један други сродан мотив може допринети стварању сличнога брака. Ступив у брак с мужем извесне родбине, дешава се код неких племена да жена истовремено ступа у тесну везу и са самом родбином. Отуда је тамо, где је родбинска заједница добила претежно значење, каткад обичај, да по обављању брака сви мушки чланови родбине стеку извесно, ма и пролазно, право на жену. Ово се дешава особито тамо, где муж и жена не припадају истој родбини, дакле код „ексогамије“. Јер са живљом свешћу о разлици порекла појачава се природно, и право присвајања жене од стране целе родбине. Слична нас мисао потсећа на средњевековно „Jus primae noctis“ неких француских и шкотских провинција, само што је овде на место мотива права родбине на посед појединаца, дошло друго: господарско право феудалног власника над правом свога кмета. Како све ове појаве, које делом припадају прелазној области између моногамије и полигамије, а делом стапању

1

Порекло брака и породице

19