Женски покрет

КУД БИЛО ЗОВЕ

Ти ниси веровала да ће тако бити. Сећаш ли се било је пре пет година неколико дана ме није остављала ова слика: Масе људи крећу се једним истим путем. Трче, журе, а једни мирно корачају. Сви имају израз одређености. Код свију се види да знају шта хоће и куда иду, Протрча и мило дете таласасте косе, добацивши ми љупку реч. И он прође одмереним кораком са изразом пуним самоуверења. Пролазећи закова ми још једанпут у свест своје дубоке зенице. А сад, ево и тебе. Чедно као бели ђурђевак са влажним очима изви руку у поздрав. Једино ја остадох на раскрсници сама, одвојена од свих, одвојена од закона времена и живота. Па, пођите. Ја нећу остати на раскрсници; мене мами ова неугажена страна. Мене занимају топли, црвени цветови, који ћe се расути по моме лицу и мојим рукама Још сад ме привлачи њихов мирис, у коме се осећа заостало било мога живота. Здраво моји крвави цветови!

Нада Јовановић.

ЛИСТ 1)

So sprach mir ein Weib: wohl brach ish die Ehe, aber zuerst brach die Ehe mioh. Fr. Nietzsche Also sprach Zarathustra III 303. Знаш све. Добро. He очекуј ипак овде, на последњој страни наше везе, не очекуј моја извињавања и кајање покајнице. Ово је монолог слушкиње на одласку а руку на срце више ти и нисам била којој си изволио дати да једе, да се обуче и коју си благонаклоно водио каткада на игранку, концерат, позоришну представу. Та слушкиња одлази и oћe само да ти каже, да није празна лутка, шта више да се одважила да буде у својој души свој господар, у својој глави свој разум и ако мали у своме срцу свој глас који слуша сада. Гле, чему се ја данас усуђујем! Чак писати теби. Дозвољавам себи, шта више, да говорим о себи као о човеку теби равноме. И ја те чисто видим, како се код сваке речи трзаш, као да је мали шкорпијон.

1) Ауторизиран, слободан превод из песама Ј. Мохара „Zde by meli brest ruže...

1 и 2

Куд било зове