Женски покрет

дати јачину према свему, што је у Свету добро и корисно. „Извор праведности и сваког светског благослова, извор љубави и братског смисла човечанства почивају на великој религиозној мисли да смо деца Божја и да је вера у ту истину сигуран основ сваког светског благослова. У тој великој мисли религије лежи увек дух сваке истините државне мудрости, која тражи чист народни благослов. Јер свака унутарња сила моралности, светлости и светске мудрости почива на том основу људске вере у Бога“. На тој вери је и Гертруда засновала цео свој васпитачки рад, па је зато и постала светао пример свих времена. * Тако је Ј. X. Песталоци писао још пре сто година; писао је за време, у коме породични живот још није био у оваквој кризи, у каквој је сад. И ми у духу Ј. X. Песталоција можемо рећи: Дајте нашој деци мајке, које ће схватити сву величину и светињу свога позива; дајте им мајке, које ће од својих домова начинити школу за право васпитање, ако се жели поправка и индивидуалног и друштвеног живота. Али у исто време дајте им друге васпитаче, који ће моћи да приме Песталоцијеву исповест: „Моје срце је моје све“. Ја хоћу „да жртвујем свету своје срце“; хоћу „да васпитам људе, који траже баш то и ништа друго“. Дајте људе, који ће по примеру Ј. X. Песталоција чинити „све за друге, ништа за себе“. То све дајте, да се у духу и нашега народа подигне величанствени споменик овоме у истини правом васпитачу човечансгва: Београд

Др. Јордан П. Илић

Политички преглед

I. Унутрашња политика Извршени избори за обласне самоуправе у место да учврсте радикалскорадићевску коалицију дали су повод за раскид те коалиције. Одмах, по свршеним изборима, г. Радић и неки његови посланици почели су да наглашавају јасно и отворено извесне појаве терора које су, по њиховом схватању, чињене приликом избора. Г. Радић је овим појавама образложавао своје држање према влади, односном према њеном радикалском делу, и тражио смењивање двојице министара г. Максимовића, Министра Унутрашњих Дела и г. Сршкића, Министра Правде. То отворено захтевање и упорно остајање при том захтеву довело до оставке владе г. Узуновића. Тако је отворена криза. После консултовања у Двору, Њ. В. Краљ поверио је мандат за састав коалиционе радне владе Г. Узуновићу. Г. Узуновић покушао је да створи коазицију између радикала и демократа, али је овај покушај пропао због питања Г. Максимовића. Демократе тражиле су да Г. Максимовић не добије Министарство Унутрашњих Дела, а нису имали ништа против да добије ма који други ресор. Радикали нису хтели пристати на тај захтев и покушај с радикалско-демократском коалицијом пропао је. Сасвим неочекивано, и до данас још необјашњиво, дошло се до коалиције радикала и Слов. Људске Странке. По свим изгледима, ова нова влада имаће за задатак да проведе буџет кроз скупштину, па можда, да изврши и нове изборе за Народну Скупштину. У сваком случају та ће се нова влада, у току кратког времена, појачати или демократама или радићевцима, да би могла да настави успешан рад у Скупштини на изради нових закона који чекају на ред, или ће ићи на нове изборе с пролећа.

II. Спољашњи преглед Спољна политичка ситуација јс предоминтно у знаку кинеско-енглеског сукоба; Енглеска је, изгледа, решена на оштрије мере према Кини, или како то она објашњава, на мере за заштиту интереса Европе у Кини, односно Шангају. Како цело то питање с Кином има колонијални карактер, то су силе без колонија искључене из његовог решавања, што важи нарочито за Немачку. Француска, иако колонијална сила, неће, по свој прилици, улазити активно у то питање због тренутног свог расположења према Енглеској. Италија ће, врло вероватно, заузети држање, слично енглеском држању, због нових доста интимних односа између Енглеске и Италије у разним питањима. Мусолини мора негде да

мути, а то сад чини у Кини и у Албанији, пошто је Кина далеко, а Албанија мала. У сукобу између Кине и Енглеске заинтересована је, по традиционалности, и Русија. Русија је у овом питању на страни Кине. То може довести до сукоба између Русије и Енглеске, односно за сада, до прекида њихових дипломатских односа. Односи наши са Албанијом и са Италијом у вези са питањем такта између Италије и Албаније, нису довољно одређени. Главна нота која влада данас у том питању јесте тумачење да ли ће према Албанији протекторску улогу имати сама Италија или Друштво Народа. Ово друго тумачење било би свакако олакшање ситуације.

Теорија и пракса

Расправе о државном буџету за год 1927/28 у финансијском одбору Народне скупштине јасно показују разлику међу теоријом и праксом о штедњи у државном господарству. Не само сваке године, него скоро сваког месеца кроз више година тумачили су нам, где и како ће држава штедити, какви ће се резултати тиме постићи: стабилизација валуте, процват пољопривреде, благостање грађана и много још лепих ствари, које радо чујемо. Али све до данас није изведен ни један озбиљан предлог за штедњу: није изведена дезетатизација државних предузећа, нису одвојени инвестициони кредити из редовног државног буџета, није изведена реформа централне управе, нити имамо још изједначене порезе, нити функционишу обласне и општинске самоуправе. Све што би имало довести до стварног побољања није извршено. Годинама и годинама „штедимо“ већ на тај начин, што се редуцирију на стотине и стотине државних службеника, што се са одбицима на додатке за, скупоћу „санирају" поплављени, а сами чиновници падају у дугове, што на стотине инвалида просјачи, и што се сад спремамо за градњу „Пактеона“, који ће коштати две стотине милиона. Теорија је поставила врло озбиљна начела, пракса их је изопачила у фарсу на рачун најбеднијих. Али ипак нису расправе у финансиском одбору без начела. Врло тачно извршују тамо начело „експедитивног" рада. Досад. су експедовали неколико стотина државних службеника, све државне берзе рада, оделења за социалну политику при 4 жупаније, све државне месне заштите деце и младежи, кредите за помоћ сиротињи, инвалидима, за путеве насипе, за унапређење пољопривреде и шумарства, за хигијенско унапређење и т. д. Али одговорни фактори нису предложили ни један озбиљни нацрт за комерциализацију државних предузећа, нити за инвестиционе кредите ван буџета све ће то бити још материал за декламације по зборовима и за програме. Буџет са свима избрисаним партијама повисиће партију за пензије, помоћи ће незапосленост, сиромаштво и занемареност младежи, упропастиће већ довољно рђаве путеве и претиће плодном земљишту да га и даље спасавају прилози државних службеника. Државна предузећа биће и даље пасивна, пољопривреда остаће на степену најпримитивнијег господарства, железничке пруге и путеви, као први услов за економско подизање, остаће у спекулативним сферама. Кад је био у расправи буџет Министарства Трговине и Индустрије, констатовао је Господин Министар Трговине ово: „Све што се сада догађа у народној привреди, има узрока у раду за ових

6 до 7 година и у самоме рату. Држава и парламенат бацали су нерационално стотине хиљада динара. Тако се десио случај да је држава унела 7 једно предузеће 40 милиона динара, које је било нерентабилно" („Време од 23-I-1927). Министар Трговине несумњиво има тачне податке о државноме господарству. Ако он даје онакав, суд, немамо узрока да би сумњали у начела, по којима се вршила „штедња“. Диспозициони фонд Мин. Спољних Послова износи 56 милиона. Како ће бити употребљен и како је био употребљен ранијих година, кад је био још виши, то нико од обичних грађана ове земље не зна. У дебати казао је један између посланика да смо из тог фонда придобивали пријатеље као н. пр. председника албанске републике. Шест до седам година разбацивали смо стотине хиљада, диспозициони фондови прогутали су милионе, а инвалиди просјаче, пољопривреда пропада, укннута су одељења за социалну политику, која коштају за целу годину милион и по, избрисане су све државне берзе рада, које је увео Закон о заштити радника (а на свима међународним конференцијама о социалним питањима имаћемо своје представнике). Да ипак не би остао буџет само сувопарна књига бројева, него да буде у њему и мало хумора, имамо буџет Министарства за изједначење закона са министром, и шофером... Само је тај хумор скуп. Темељну штедњу обећавали су у самој државној управи гиме, што ће смањити Закон о централној управи број министарстава, пошто се тек после осам година спознало, да је седамнаест микистарстава луксуз. Логчкн би било да би овај закон већ важио пре расправе о буџету и логички би било да би знале обласне самоуправе, на које прелази један део рада министарства, свој делокруг и имале фиксиране приходе. Буџет би морао већ давати слику суженог делокруга министарстава, укинутих министарства и делокруга обласних самоуправа. Али закон о централној управи је тек у одбору и док преброди пут до пленума скупштине проћи ће I. април, кад почне да важи нови буџет. И тај једноставан, административни рад није изврш н. Ко ће још да верује да ће икад доћи права рационална штедња? Теорија и пракса о штедњи дају утисак као да је у овој земљи врло мали број правих, искрених патриота. Љубљана

Алојзија Штеби

Женски Покрет у Сарајеву

Женски Покрет, који је врло агилан, али је био у незгоди што није имао својих просторија, отпочео је са већим чланом свој рад од како је отворио свој клуб у Корошћевој ул. 15.-II. Осим мензе у којој се храни око 30 особа, отворени су течајеви кухања и теоретске наставе из домаћинства, француски и енглески течајеви. Осим тога често наврати у Клуб која девојка (нарочито из провинције тражећи посла или посредовања да га добије, а што се брзо учини). Осим разних предавања које с времена иа време приреди Ж. П. је направио програм и замолио истакнуту господу да одрже предавања за политичко образовање жена. Замољене личности одазвале су се врло радо и предавања су отпочела са успехом. Прва три су већ одржана, а што је врло симпатично, и мушкарци посећују овај семинар, те се осећа једнодушност код потребе оваких предавања. Низ наведених тема и предавача је: 24. јануара Др. Перишић: Организаци а државе. 28. јануара Др. Павичић: Видовдан. Устав. 31. јануара Др. Павичић: Краљ и Централна Управа. 4. фебруара Зора Илић: Скупштина. 7. фебруара Др. Тановић: Дужности и права грађана. 11. фебруара Др. М. Јојкић: Самоуправе. 14. фебруара Др. М. Јојкић: Комунална политика. 18. фебруара В. Јелавић: Порезни систем. 21. фебруара Васо Ристић; Национална Економија. 25. фебруара Васо Ристић: Буџет. 28. фебруара Др. Јово Кршић: Држава и црква. 4. марта Др. Смиљана Кршић: Брачно право. 7. марта Др. Н. Стојановић: Политичке странке у нашој држави. 11. марта Др. Урош Круљ: О парламентаризму. 14. марта В. Јелавић: Савез Народа (Интернациоиално седиште мира) итд. Као што се види, Ж. П. озбиљно схвата грађанске дужности, те солидним радом спрема своје чланице да их оне достојно преузму.

Ј О.

Женски покрет у Пожаревцу

Обласна Организација Женског Покрета отпочела је рад у својој канцеларији и протекторату који се налазе у згради Окружног Здања. Протекторату је нарочити задатак да прихвати и да помогке сваку жену која пати и да је заштити у свакој прилици. У истој канцеларији председница Обласне Организације госпођица Др. Љешевићева вршиће свакодневне бесплатне лекарске прегледе одојчади, деце и матера и даваће потребне савете о нези здраве и болесне деце.

Дру гарски састанци Женског Покрета Загребачког

У последње вријеме одржана су у просторијама Ж. П. загребачког (Академички трг 12) три другарска састанка. Г-ђа Мира Водварка-Кочанда говорила је о женскоме покрету у нас, г-ца Катарина Богдановић, професор II. гимназије београдске о женским клубовима и организацији у Енглеској, а г-ђа Кристина Хафнер одабрала је тему ситан феминистички рад.

Страна 2.

■ЖЕНСКИ ПОКРЕР

Број 2.

Прилажите за фонд листа.

Ширите окосебекруг претплатнина.

Фонд листа За фонд листа приложили су: Пренос 3120 10. Женски Покрет Крагујевац 500 11. Жен. Покрет Слав. Брод . 600 12. Чланице Жен. Покр. Сплит 1000 13. Мица Влајић адв. приправник 50 14. Драгић Јоксимовић кмет пр. 50 15. Мара Сарачевић .... 50 16. Милева Тодоровић сек. К.С С. 100 17. Мил. Атанацковић секр. Н.Ж.С. 200 Београд Свега . . . 5670