Женски покрет

понеким мати не умире одмах, него је деца походе, и кад од ње одлазе она се растаје с душом... У народној поезији показује се умирање мајке за децом и ако им није ништа на жао учинила. Зет хајдук убија свога шурака, а сестра и мати умиру од жалости. Хајдук Мијат убија у незнању брата Андријаша, па се и сам убија, а мати умире од жалости чим је видела мртву децу. Јела Крунићева умире од болести и њена мати испушта душу над кћериним мртвим телом. — Југовића мајка налази мртвих девет синова и старога Југа. Мајци великих јунака и жени високог властелина не доликује пролевати сузе над витезима палим у борби за своју отаџбину. И она јуначки гута свој бол чак и у оном тешком тренутку кад је »закукало девет удовица; заплакало девет сиротица; завриштало девет добрих коња; залајало девет љутих лава: закликтало девет соколова". Али кад се удари понављају непрестано, око је остало сухо, али срце је препукло, Но не само жалост за децом, него и велика изненадна материнска радост може усмртити добру мајку, Јанковић Стојан враћа се после девет година из ропства. Кад га мајка позна, она од снажног радосног узбуђења пада мртва иа земљу... Задржаћу се само још на двема песмама. У једној од њих пева се како су синови одагнали своју стару мајку да проси по свету. Свети Ђорђе казнио је грешне синове и претворио их у камење. Али мајчино срце пуно је родитељске љубави и према немилосрдној деци. Она моли свеца да им опрости грехе, као што им је и она опростила, и светац јој повраћа децу у живот... Друга песма показује највиши ступањ материнске љубави. По наговору своје веренице син убија мајку да донесе њено срце вереници. Али пред самим вратима пада с коња, а крваво мајчино срце пушта уплашен, самилостан крик: „Леле мене, уби ми се дете“. Боље, снажније, поетскије, није се могла истаћи узвишена, племенита и силна љубав материнска, коју ни адски грех синовљи није ни најмање ослабио и помутио...1)

Јаша М. Продановић

1) Песму са сличним мотивима испевао је француски песник Жан Ришпен.

Нове стазе.

«0, Авало, што си облаке плаветне, као вео, свила око горда лица... Као деспотица круном овенчана», ти на крилу држиш хумку нашег Незнаног Јунака. Док се Сава плави, а Дунав беласа, док зрикавци зричу и шумори шума, хладно примаш, кад на хумку међу Незнаном Јунаку скупоцене венце са тракама свилним и словима златним. Горда слуша све натписе звучне и говоре сјајне од синова својих и хероја туђих. Само кад се уз падине твоје пење погурена мајка, као сенка лака, пожутела лица са китом босиљка и воштаном притаји се живот, не шумори шума. Полагано њихаш лежај Незнаног Јунака, док се нижу речи, уз јецање тихо: непознато дете, из кога су краја? Да ли имаш кога рођеног и драгог? Да л’ те грозно тане усред срца згоди? Да л’ су твоје муке биле дуге, тешке? Да л’ си одно какву, неказану, жељу? Да ли твоје лице твоја деца памте? Да л’ те твоја мајка још изгледа, чека? Да л’ си можда... моје, изгубљено дете? Ту Авала, тужна, кроз шуму шумори: Доста више, шумадиска мајко! Тешко земљи кроз коју прође војска, не каже се залуд. А кроз нашу земљу прошле су многе непријатељске и савезничке војске. Зато и онда, кад је у једно јесење, суморно после подне l9l8 године, улазила наша ослободилачка војска, на лицима свију, поред велике радости, видела се сенка забринутости. Само су деца била потпуно и бескрајно весела. У сумрак већ, у гомилицама, нека чак и на топовским карама, певала су она: »Чича Пера, јаши коња бела, за њим иде Америка цела!« У тој малој, наивној, дечијој песми, било је нечег истинитог. Јер и ако нам није дошла Америка онако, како смо то ми, детињасто, замишљали за време окупације, ипак један снажан нов покрет, створен у Америци, као огроман талас, појурио је у све континенте и допро до нас: организован је модеран крсташки, дечији, рат против болести, нерада и мржње. Под заставом Подмлатка Црвеног Крста отворена је борба, са десет милиона малих бораца, племенита борба за здравље, рад, грађанску солидарност и међународну љубав. Сједињене Америчке Државе јесу земља здравих људи, здравих мисли и здравих погледа. Срећна држава кроз коју се оружје и ратни материал превози, да се битке бију по туђим крајевима. Американска жена и мајка, просвећена науком, ослобођена предрасуда и традиција, живи у држави где је материална култура доведена до савршенства. Американској слободној грађанки са свима политичким правима, за тешке, прљаве домаће послове, који изискују, и много напора и много времена стављена је у службу наука: собе се чисте, ћилимови тресу, прашина брише електричним аспиратором, брзо, без употребе снаге и уштрба у здрављу; судови се перу сами електричном четком. Греје се, кува, пере рубље, суши, глача све помоћу електрике. Тамо где је. девиза; сви за рад и науку, а рад и наука за све, изчезава полагано тип презрене жене, служавке. Њу замењују научни проналасци за домаћинство, а они у исто време ослобађају професионалну раденицу од прљавих, тешких, домаћих послова. дајући јој времена да се бави социалним, васпитним и политичким проблемима Американска жена и мајка је прва искрено и ревносно прихватила Подмладак Црвеног Крста са свима његовим здравим, спасоносним идејама и циљевима. И чак шта више oнa je прва, и једина, прави, истински борац, на пракси, противу ратова, а за мирно решење међународних спорова арбитражом. Ту скоро, кад се спор између Мексика и Сједињених Држава заоштрио дотле, да се запретило ратом, opгaнизована је одмах једна кампања за мирно решење спора. У тој кампањи виднога учешћа узеле су женске организације. Кроз штампу су чињени непрекидни апели на јавно мњење. Председник републике преплављен је писмима. Нарочити експерти спремали су резолуцију и предлоге о арбитражи. Растурено је 20000 листића, спремљено 25000 петиција. Потписане петиције слате су директно председнику републике. Објављене су награде за најбоље девизе противу ратова једна од тих јесте од Лидије Вентворт: »Прогањајте рат из свију земаља, прибегавајући арбитражи«. , Рекламе, прогласи, сви могући начини, употребљени су да се чак и на улици скрене пажња народу. И та крсташка кампања, уз одушевљено учешће свију жена, учинила је много да се спречи рат са Мексиком и прибегне арбитражи. Новим васпитним методама американска жена и мајка васпитава своју децу и народне масе, и не само да их виспитава, него их и води новим стазама. Има једна једина, »стаза мира« у Европи. Граница Чехословачке и Пољске иде планином Татром. Годинама се водила препирка коме припада тај комплекс планина. И, као што веле, потрошено је много мастила, хартије, жучних речи, времена, доказивања; потрзана су стара документа, подизане песнице, а никако да се нађе решење, задовољавајуће за обе противничке стране. И, наједаред, једна срећна идеја! Проблем би решен брзо, на диван начин: неко је предложио да се Татра претвори у лепи парк, где ћe уживати граћани једне и друге земље. Тако, огроман комплскс планина, са дивном флором и ретком фауном, посвећен је миру, претворен у башту здравља и наде! Ето, једне стазе мира у Европи! Њом се одушевљава, у њу упире очи прва југословенска мајка. Јер »тамо далеко крај мора« на једном скромном споменику, где су хумке

безброј изгинулих и помрлих јунака југословенских налази се натпис: »На хумкама у туђини српско цвеће неће нићи, поздравите нашу децу, нећемо им никад стићи«. Такве хумке, са споменицима и без споменика, са натписима и без натписа, разбацане су по Аустрији, Маџарској, Чешкој, Немачкој, Француској, Грчкој, До бруџи, Русији, Малој Азији, Јапану! И на тим хумкама не кука »девет удовица«, као у народној песми, него кука хиљадама-хиљада југословенских удовица; и не вришти „девет сиротица“, него вришти хиљадама хиљада југословенских напуштених сиротица. Одатле, са тих хумки, југословенска мајка, тврђа од камена пита: »Зашто тако, и докле овако, ти, Европска мајко?“

Милева Петровић.

Нова феминистичка организација.

8. маја т. г. неколико београдских листова донело је проглас нове „Женске Странке“, која се оснива у Београду у намери да свој рад прошири у целој земљи. Из самога прогласа не виде се никакви политички, економски и социални принципи, на којима ће „Женска Странка" да базира свој рад, и с тога не можемо за сада joш рећи наше мишљење о целокупном програму и организацији нове странке. Али ипак сматрамо за потребно да у име Алиансе «Женских Покрета» кажемо наше мишљење о стварању једне феминистичке opгaнизације у нашој земљи. У своме прогласу каже „Женска Странка“: «Женска друштва и удружења, која данас постоје код нас, ма да су сва израз женске делатности и женског социалног рада, не одговарају, или по своме програму, или по cвojoj организацији и тактици политичким задацима, које време намеће.» Из ових речи јасно се види, да се оснивачице нове организације не слажу са методама рада »Женских Покрета» и да је то у ствари једини разлог за стварање нове феминистичке организације.

Сматрамо да су прилике у нашој земљи такове да још за сада не можемо мислити на неку широку пропаганду, пропаганду која иде у све детаље нашега програма. Факт је да да се наш политички живот задовољава крпарењем постојећих закона, и да није још дошао до стварања нових закона, који би дали нашем животу нов темељ и нове правце. А све до тога момента феминистички покрет не може показати своје идеје у тако јаркој светлости да би сасвим продрле и до оних, од којих у крајњој линији зависи наш ycnex. У тој, за стварање новога живота, тако мртвој сезони, био би наш рад на детаљном обрађивању нашега програма у вези са новим законима само бацање песка у море. Наши говори, наши захтеви остали ли би без одјека. Али, можда је то ипак с једне стране за нас добро, јер добијамо у времену и можемо да прикупимо велики број жена око наших организација, те да припремимо терен за снажну акцију у моменту, када ће она бити најефикаснија. Што је нарочито важно, потребно је да својим систематским радом можемо боље постепено утицати на придобијање наших противника. У моменту, у коме се налазимо, најважније је, какав начин да употребимо за припрему терена, за организовање што већег броја жена и како да утичемо на наше противнике. Сви Женски Покрети су из искуства дошли до уверења, да је за то најзгоднији индиректан пут. то јест: од општег просвећивање, са најразличитијим курсевима и т. д. ка поли-

тичком просвећивању. Друго јаче у нашим приликама не иде мислимо нa целу земљу сматрамо да је ова метода испробана, да има успеха и нисмо имали разлога да од ње одустајемо. Уверене смо да права, за која се ми боримо, нећемо добити на основу нашег програма, добићемо их кад будемо толико снажне, да продремо сугестивном силом јер су права еквиваленат за успех једног покрета и њихово добијање зависи од снаге, енергије и истрајности са којом се боримо. И баш сада, када ми са муком и трудом прикупљамо снаге, издваја се један број жена, међу којима се налазе и две чланице Управе »Београдског Женског Покрета« и оснива нову феминистичку организацију. Тиме оне цепају, поништавају снагу и уносе зазабуну у редове жена. Овом својом акцијом оне изазивају неповерење у рад оних, које су почеле да раде за. политичка права жене и да ти захтеви постану приступачни широким масама нашег народа. То је оно што највише замерамо оснивачима нове организације, и то је оно, што ће неминовно шкодити и нама и њима у будућем раду. Истина, да оснивачице Женске Странке кажу, да ћe њихова организација чак поткрепити Женске Покрете и да ће им бити од користи, јер ми је против њиховог програма. Tо јe прави софизам, недозвоњен искреним поборницама за наша права. Апсурдно je мислити, да ће једна организација, која има потпуно исти програм и исти циљ са нашом opгaнизацијом, поткрепити и оснажити наш рад, Сигурно је, да ће бити момената, када ће се рад једне и друге организације међусобно парализовати, а бојазан да не наступи несимпатична конкуренција, која може само да дисквалификује наш покрет. Ово наше мишљење оснивамо на томе, што према прогласу „Женске Странке", лако можемо констатовати да не постоје никакве битне разлике између циља нове организације и политичких тежња «Женских Покрета«. Ако се, пак, оснивачице „Женске Странке" нису слагале са методама рада «Женских Покрета«, имали су другојачи начин да утичу да се измене методе и тактика рада, што им је чак и дужност била, не само као управним чланицима, већ и као редовним. Бeoградски Женски Покрет у идућем броју изнеће своје гледиште по целој овој ствари, колико се тиче унутрашњих његових односа, као и његове спољне акције. Алианса «Женских Покрета» моли све своје чланове да остану хладнокрвни и да се са своје стране не одазивају евентуалним позивима, за организовање «Женске Странке» усвојим местима, чувајући непоколебљиво јединство и снагу својих редова. Алианса »Женских Покрета« ће о даљем развоју ствари обавештавати све своје чланове.

Алианса Женских Покрета.

Белешке.

Промена уредника. -- Досадашњи уредник Женског Покрета, г-ђа Вера Јовановић поднела је оставку на уређивање листа (због личне запослености), и место ње извршни одбор Алиансе Женских Покрета изабрао је г-ђицу Алојзију Штеби и г-ђицу Даринку Стојановић. Према томе наредне рукописе треба слати па аресу: А. Штеби, Београдска 34. или Д. Стојановић, Крунска 20. Г. Геца Кон, београдски књижар, поклонио је за овај број клише Мештровића Мајке, иа чему му Управа Женског Покрета захваљује.

Страна 4.

Штампа „МЛАДА СРБИЈА“ Београд.

Бpoj 8;

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ«