Женски покрет

ја сам се томе позову одазвао врло радо: он је значио за жене једну част, јер је долазио од једног Удружења које припада бољој половини људскога друштва. Само, не верујем да се гђица Атанацковићева обратила на праву адресу: ја, у овоме политичком режиму нашем, не долазим међу личности од утицаја, тако да, у том погледу, моја помоћ женском покрету не може бити ни из далека онако знатна ни ефикасна како би то био случај са једним јавним радником чија сагласност са режимом даје мало више јамства за успех једне акције у Вашу корист. Не пита се данас за стварну вредност него одакле оне долазе; у главном, свет исповеда само идеје које долазе са висине власти, и у колико човек заузима већу власт, у толико се његове идеје сматрају за тачније и у толико више свет за њима идс. И у томе треба тражити, та пође, разлоге борбе, специално у данашње време тако безобзирне, за власт. Ипак, није сасвим некорисно, за женски покрет, придобити у опште мушке, били они режимски људи или људи из Опозиције. Јер, ако жене, у раду на побољшању свога правнога положаја, одбаце рсволуционарне методе и задрже се једино на легалној борби, што им ја, као пацифист и у спољашњој и у унутрашњој поли тици, само могу саветовати, онда су оне, логично, упућене на сарадњу и интервенцију свих мушких. Како су данас они, мушки, једини законодавци, то жене могу постићи оно чему теже само тако ако се за њихову ствар ангажују мушки, они, дакле, баш против којих је, управо, уперена њихова акција. Наравно, пошто код мушких и у опште људи (подразумевајући ту и жене) има још много паганскога, нехришћанскога, атавизма који се специално карактерише тежњом за материалном силом, то јест за влашћу, не иде, и не-ће ићи тако лако, у том настојавању жена да придобију мушке за своје правно изједиачење с њима: то изједначење значи, за мушке, деобу власти са женама, значи слабљење њихове снаге и утицаја у друштву, и зато жене и наилазе, већином, у овом питању на отпор код мушких. Ипак, у колико хришћански правац културе буде напредовао, то јест, у колико код мушких идеја опште људске једнакости буде више јачала, у толико ће и жене, у своме покрету који није ништа друго До један део општега хришћанскога покрета за друштвену једнакост, налазити на све већу предусретљивост и симпатије код мушких. Ако се, у области односа ме ђу појединцима и народима, одбаци биолошка теорија о борби фела, дакле теорија физичкога разрачунавања односно рата, и заузме Хришћанско становиште о општем миру и узајамној љубави мећу појединцима и народима, као што ја мислим, онда женски покрет, покрет за изједначење двају родова људскога друштва, јесте, у битности својој, један хришћански покрет, покрет за мир и : браство у Човечанству, дакле, Један пацифистички покрет који треба да допринесе отклањању од Човечанства, а специално од Европе, несрећа као она од год. 1914. — l9l8. Председник, Г. Масарик, приликом прославе деветогодишњице Чехословачке Републике, рекао је, према вестима у новинама, да је данашње стање у Европи боље него раније, оно од пре 1914. год. То је само једномишљење које не мора сваки делити, и ја га, нека ми је допуштено то казати, не делим, али, баш и да би било тачно што тврди Г. Масарик, не треба заборавити да се измећу тога ранијега стања у Европи и садашњега налази страшна гробница од преко осам милиона душа, и онда, мислимо, иије неумесно питање: да ли је тај плус који Г. Масарик придаје данашњој друштвеној ситуацији у Европи вредан тих жртава? И у опште, да ли може бити солидних и трајних творевина заснованих на крви људској? Ми, Хришћани, за које заповест »Не уби« вреди безусловно, без обзира на личнсот, простор и време, одба-

цујемо свако насиље, а посебице убијање људи како у унутрашњим тако и у спољашњим односима. По нама, Хришћанима, само тековине засноване у миру и на миру. у љубави и на љубави ближњих, могу бити праве културне тековине. И ја, у уверењу да и женски покрет иде за тим да матере својој деци дају право хришћанско васпитање те да она буду не само формално, како је, махом, данас, него и стварно Хришћани, мислим да ми је дужност, као Хришћанину, да, у границама сво јих слабих моћи, допринесем развоју истога покрета. Госпођица Атанацковићева желела је и као правник и као жена, управо као женско, да Вас у овоме предавању упознам са тим да ли је, и у колико, побољшан положај наше, српске, жене у Нацрту Општега Граћанскога Закони ка за Државу Срба, Хрвата и Словенаца. Она, и са разлогом, налази да је, сада када се ради на изједначењу закона у нашој новој Држави, погодна прилика да се српска жена, а нарочито удата жена, издигне из инфериорнога положаја у коме се још налази и да се, бар у Приватном Праву, изравна са мушкима. Ово изравнање жена у Приватном Праву, са мушкима биће, неоспорно, једна школа у којој ће се жене спремити и за своје изједначење са мушкима у Јавном Праву; а да, под утицајем превирања које је нарочито Велики Рат појачао и које превирање води, сумње нема, једном новом друштвеном уређењу са више социалне правичности него што га има у данашњем буржоаском уређењу, Југословенски Уставотворац не одбацује ни саму идеју политичкога изједначења жена и мушких, то се види из чл. 70. одељ. 3. Устава где стоји: »Закон ће решити о женском праву гласа«. Истина, правно и законско изједначење жена и мушких још не значи и њихово потпуно друштвено изједначење, али, све дотле док се жене са људима не изједначе законски, неће се оне моћи са овима изједначити ни друштвено. Закон је онај чинилац, агенс, који може највише и најбоље да друштву да његову форму. Као што је познато, Законодавство је у нашој Држави врло хетерогено: за девет година њене егзистенције мало је релативно уређено на пољу ј законодавнога изједначења. Држава је створена само политички, законски т. ј. законодавно још не: у овом последњем погледу, ми имамо шест разних законодавних области то јест шест разних државица а на име: Србију, Црну Гору, Војводину, Хрватску и Славонију, Словеначку и Дал мацију, Босну и Херцеговину. Док, по Уставу, имамо политички не само једну државу него чак и државу централистичку, дотле, са гледишта законодавнога, имамо једну државу савезну, федеративну, можда, чак, више него и то. Боље би било, мислим, да смо створили, политички, једну савезну државу а законодавно државу : једноставну, јер, ово последње је темељ а оно прво кров: ми смо почели, напротив, да зидамо нашу државну зграду одозго, с крова, а не одоздо, од темеља. А то нам објашњава, у главном, све тешкоће које се осећају у процесу консолидовања ове Државе. Што се тиче Грађанскога Права које је такође, а нарочито оно, неуједначено код нас, оно не поступа, у свима горе наведеним законодавним областима, подједнако са представницима женскога рода. Апстрахујући муслиманску породицу која, по чл. 109 одељ. 3. Устава, потпада под специално Шеријатско Право и на чему немамо овде да се задржавамо, правни положај женских, а посебице брачних жена, далеко је по вољнији у оним областима наше Државе где су још на снази аустриски и мађарски закони него у Србији и Црној Гори. И када говоримо о побољшању правнога -положаја српске (и црногорске) жене, ту се мисли на њихово уздизање на онај положај на коме се оне већ налазе, у том погледу, у Војводини, Хрватској и Славонији, Словеначкој и Далмацији. И мо жемо са задовољством конста-

товати да је то и урађено, пошто је, за целу Државу, усвојен као општи Грађански Законик, Грађански Законик Аустриски од 1811. (das osteŕeichische - аll gemeineburgerliche Gesetzbuch), са ње говим доцнијим Изменама и Допунама а, специално, са трима, врло значајним, Новелама донесеним у току Великога Рата (1914., 1915. и 1916.). Разуме се да тај Законик неће бити усвојен en blос већ ће га, претходно, прегледати Стални Законодавни Савет при Министарству Правде и, евентуално, по потреби изменити или допунити. Савет (управо његов Приватно Правни Одсек) је већ, већим делом, свршио тај посао, и остало је, у глав ном, да још сврши са Породичним Задружним Правом. Нарочито, од ова два последња Права, има важности за Српску Жену Породично Право, јер ту треба да се поправи њен положај тако подређен код питања о мужевљевој власти, истраживања ванбрачнога очинства и положаја ванбрачне матере. Од свршенога посла, Вас може интересовати специално питање о наследним правима женских лица, што је већ мој цењени колега, Г. Др. Драг. Аранђеловић, проф. Унив., у једном свом ранијем предавању на Народном Университету, више мање додирнуо. Овде се Је, пред Сталним Законодавним Саветом, била истакла Једна озбиљна тешкоћа, наиме, она велика разлика између нашега, Српскога, Законодавства (односно Црногорскога) и Законодавства Аустри скога и Мађарскога, јер, док су, у овим двама последњим Законодавстви ма, женске потпуно изједначене са мушкима у Законском Наследном Праву, дотле су, по нашем Грађанском Законику (као и по Црногорском Праву), женске ту знатно потиснуте у корист мушких. Ја ћу укратко из ложити садашњи положај женских у Српском Наследном Праву, те да би боље било истакнуто побољшање које је у то Право, у корист жена, унео Стални Законодавни Савет при изради свога Нацрта Општега Југословенскога Грађанскога Законика. а). Мушка (очева) лоза (линија) има првенство према женској (материној) лози (линији): најудаљенији сродници мушке лозе пречи су у наслеђу умрло га од најближега сродника из женске лозе. 6). У сваком колену и мушке и женске лозе позивају се на наслеђе најпре мушки сродници и тек онда ако ових не би било (или би они од били наслеђе односно били неспособни или недостојни да наследе),. долазе да наследе женски сродници (н пр,, у другом колену, наслеђује се овим редом: најпре долази отац, па браћа рођена, затим мати са рођеним сестрама, а за њима браћа по матери и, најзад, сестре по матери). Ово вреди и за прво колено, колено потомака: ту синови искључују потпуно кћери, којима остаје само право на издржање и удомљење, а и то право им није довољно обезбеђено законом. Једино у случају права представљања (репрезентације) може бити да женско конкурише у наслеђу са мушкима, али и то Је веома спорно. в). Почињући од четвртога колена (колено прадеда и прабабе), женски сродници и њихови потомци потпуно су искључени из наслеђа у обема лозама. г). У породичним задругама, у опште женске не могу наследити: једини изузетак постоји за кћери умрлога задругара који није оставио мушке деце: само су оне јаче у праву наслеђа него задруга. Али, задруга има право да и кћери наследници исплати у новцу њено наслеђе у непокретностима, покретности само мо ра јој издати у натури. До Закона од 28. Новембра, 1859. г., ни саме кћери нису могле наследити у задрузи. д). Пре Закона од 21. Октобра, 1850. год., удова није никада наслеђивала мужа: од ње је била преча Држава (§ 530. Грађ. Зак.). Данас, истина. може и удова да наследи мужа, ако овај није оставио сродника ни из шестога колена материне лозе, а у сличном случају наслеђује и муж своју жену, али, ипак, и после Закона од 1850. год. има ова разлика између мужа и жене: што ако удова после смрти не остави својих сродника, њу

наслеђују сродница њенога раније умрлога мужа (њени сродници по тазбини), они су, дакле, овде пречи од Државе, док ако муж удов умре без својих сродника, њега не наслеђују сродници раније умрле жене (његови сродници по тазбини) него Држава. Истина, жена, када није наследница свога мужа (што, као што смо видели, бива врло ретко), има више или мање пространо право ужитка на његовим добрима, али друго је право наслеђа, које је право власништво, а друго ужитак где жена нема право власништва него мужевљеви наследници и где се то право ужитка гаси њеном, женином, смрћу или преудајом. е). Код недостојности за наслећивање, односно за стицање испоруке ($ 419. Грађ. Зак.), која код нас постоји само у случају вољнога убиства над оставиоцем од стране наследника или испорукопримца, има ова разлика измећу жене и мужа: жена је, осим случаја вољнога убиства над мужем, недостојна да мужа наследи односно да има удовички ужитак и онда ако је само са њеним знањем муж убијен ($ 51. Казн. Зак.), дотле се муж искључује из наслеђа женинога, изузимајући случај да је своју жену умишљајно убио, само онда још ако је својој жени нанео вољно тешку телесну повреду која је проузроковала женину смрт ($ 160. Казн. Зак.): ово последње дело много се строжије казни, до дванаест година робије, него оно прво које се казни само до пет година робије. Такве су и толике разлике, у законском Наслеђивању, између мушких и женских по нашем Грађ. Законику. И онда се, за Стални Законодавни Савет, постављало питање: како ће се овде извртити изједначење између тако различитих законодавстава, т. ј. између нашега, Српскога (одн. Црногорскога), Законодавства које, код Наслеђа, тако знатно запоставља жену, и Законодавстава Аустрискога и Мађарскога која, као што рекосмо, стављају на равну ногу, и у том погледу, женске и мушке? Разуме се да није могло бити говора о томе да се српски наследни систем пренесе у остале покрајине наше Државе: то би био један очигледан назадак, Једно законодавно балканизирање тих покрајина, поред, како изгледа, процеса фактичкога њиховога балканизирања у менталитету и методима, и зато је Стални Законодавни Савет, стојећи на гледишту да, напротив, треба балкански део наше Државе европеизирати (узимајући, наравно, овај израз у добром смислу, у смислу Хришћанскога менталитета и Хришћанских метода), усвојио, у начелу, наследни систем Аустрискога Права код инокосних породица: што се тиче задружних породица, чије економско уређење ће бити предмет једнога посебнога закона, сада у изради (познато је да Аустриски Грађански Законик не зна за задружни него само за инокосни облик породице), питање о наследном праву у њима резервисано је за доцније. И тако, у своме Нацрту Законскога Наследнога Права за целу нашу Државу, Нацрт који је Министарство Правде већ објавило у „Архиву за Правне и Друштвене Науке“, св. за Мај од прошле, 1927., године, Стални Законодавни Савет, у колико је било речи о инокосним породицама у Србији и Црној Гори, задржао се на једној средњој солуцији, ипак много ближој Хришћанској идеји једнакости мушких и женских него оном паганском схватању о томе наших и Црногорских сељака. Наиме: 1-о Изједначене су потпуно, и у Србији и у Црној Гори, мушка и женска лоза: на наслеђе оставиочево позиваће се, дакле, Једновремено и на равне делове сви његови најближи (по колену и степену) сродници, без обзира на то да ли они припадају очевој или материној линији, нити више има онога искључења женских предака из четвртога колена, што данас, као што смо видели, постоји по Српском Грађ. Законику (пето и шесто колено не помињем овде, јер се право законскога насле-

Страна 2

«ЖЕНСКИ ПОКРЕТ«

Број 3