Женски покрет

рачунава се само алиментација, коју деца примају од оца, или издржавање жене од стране мужа. Ако пак ова пла ћања стижу неуредно, при одмеравању ренте обазире се и на ту околност. Висина ренте је следећа: Мајка са једним дететом добива 60% од суме, која јој недостаје до утврђе ног минимума за живот; мајка са двоје деце 70% те суме и т. д. Ако мајка постане неспособна за зарађивање, добива инвалиду, у висини 60% од суме, која недостаје породици до минимума за издржавање. Осим материне ренте, породица има право на бесплатну лекарску помоћ, бесплатне лекове, и бесплатно лечење у болници. Ако неко из породице умре, општина даје помоћ за сахрану. Мајки, која има право на ренту, а која не негује и не васпитава децу како треба, одузима се рента, али се на њен рачун деца могу сместити у дому или у туђој породици. Ренте се месечно исплаћују. Ово је у главним потезима статут општине Осло за ренте мајкама. Од колике је важности за целокупан начин живота породице, кад она има осигуран минимум за издржавање, то може проценити свако, ко зна како утиче материална несигурност на душевно расположење. Овај начин заштите мајке и породице је и том погледу од велике моралне добити, што нема ничега понижавајућег, што није милостиња, већ право социално слабијег.

Помоћ породиљама.

Позната је ствар да се крајње занемари многа кућа, ако мора мајка за време порођаја у болницу, иди ако нема никога, ко би јој дошао у помоћ, кад јс она прикована за постељу. Деца су неуредна, кућа постане прљава, муж постане незадовољан јер нема уобичајенога реда и затекне се у гостиони. Многе се матере због свих неприлика, које настају за време порођаја, прерано дижу из постеље, наравно на велику штету свога здравља.- Да се спречи пропадање домаћинства и да се омогући породиљама довољан одмор, основале су жене још давно пре рата у многим земљама организације за помоћ породиљама. Организација располаже довољним бројем спремним жена, упућених у цео кућевни посао, негу и васпитање деце, те их шаље породиљама. Те жене потпуно замењују мајку и домаћицу. На тај начин остане породични живот у нормалном колосеку, због мајчине болести се не поремети ред. Деца су очешљана и опрана, ручак и вечера су на време спремљени, кућа очишћена тако да мајка кад се дигне из кревета на-ће најлепши ред. Рад тих организација за помоћ породиљама веома је развијен и признат. Болесничке благајне, фабрике, државна надлештва (нарочито пошта и саобраћај) склапају са тим организацијама и уговоре, општине их подупиру и т. д., јер су за широке слојеве од неоцењиве користи. Наравно да мора бити избор међу женама, које иду као помоћнице насавеснији. Помоћнице добију од организације уговорену надницу, која мора бити добра, јер је њихов посао тежак и пун одговорности. Обично остају помоћнице код породиље по десет дана. Временом су те организације, које су биле првобитно осно-

ване само због породиља, прошириле свој делокруг у томе правцу да шаљу помоћнице и у породице, где се разболи мајка ма од какве болести. Организација води строг надзор над радом помоћница и чланице организације редовно обилазе породице, у којима моментано раде помоћнице. Рад ових организација нарочито износимо због тога да бисмо дали побуду нашим женским друштвима за сличан посао код нас, који је од тако велике користи.

Рад на јавној добробити у бечкој општини. (Свршетак)

Целокупан рад се дели на две велике групе на отворену и затворену помоћ и заштиту. Отворена заштита обухвата пре свега давање моментане материалие помоћи; она се даје оном, који је услед немилих околности спречен да прибави себи или својој родбини најпречу животну потребу. Ако је стање појединаца или породице такво да им прети дуже време беда, њима се дозвољава трајна помоћ. За особе старе над 14 година, та је помоћ прилог за опстанак. за особе испод 14 година прилог за опскрбу. Тај прилог који се даје деци, која ни код својих родитеља, или сродника, није шаблонски, унапред утврђен, него индивидуалан и дозвољава се за време предвиђене потребе, али највише до навршене 14 године. Преко тог доба може наступити продужена заштита до навршене 18 године да дотле опскрбавано дете добије могућност економске самосталности. У неком смислу убраја се и | пријем у општински дом за бескућнике у отворену заштиту. У тај дом примају се: особе, које су способне за рад, али су без дома и без зараде; оне морају дати као еквивалент за пријем известан рад. Поред њих примају се и безкућни општинари за извесно време. Пријем у затворену заштиту врши сс од најновијег доба само кроз одређена места и то због тога да се постиже једнолично осигурање појединог случаја. Тако је данас општински дом за пријем једини улаз за заштиту све деце која оскудевају у заштити своје породице и коју треба сместити у неки дом или код туђе породице. Тај дом је заједно и централно евидентно место за сву децу, коју опскрбљује општина Беч ван властите породице. Тиме је потребна специална допуна за Централни ката стер уреда за јавну добробит, који даје податке о свим особама, које примају ма какву било помоћи из јавних средстава и који иде руку у руку са катастром приватних удружења. Аналогно овом месту за децу постоји место за пријем одраслих особа, који имају неизлечиве болести или су трајно неспособни за рад и којима су због тога потребне опскрбе у дому. Смештање у здравилишта врши друго централно место централни уред за особе, којима су потребна лечења. Овим административним полазним тачкама за опскрбу и заштиту одговара распоред домова општине Беч. Принципиелно се деле на домове за одрасне и за децу. Особе, које су ј чланови општине Беч и старе над 14 година, које ван неког дома не могу живети и поред највише помоћи од стране општине, нарочито особе са неизлечивом болешчу и без праве породичне неге, смештају се у општински дом. Деца се смештају у нарочите домове, ако се нађе за њих примерна породица. Поред тога има општина за децу нарочите домове за васпитање и то: за децу и младеж, која се тешко за децу чије васпитање је услед душевних, телесних и моралних дефеката, тешко спроводљиво. За заштиту шегрта има општина нарочите шегртске домове

у које смешта оне шегрте, за које не може добити добре породице. Поред ових институција располаже општина Беч још домовима за лечење у свима формама за душевно здраве (децу и одрасле) и одвојене за душевно болесне. Овај систем помоћи за стање акутне беде био би непотпун, ако не би имала општина још цео уред допуњујућих институција, које су у главном превентивног карактера и које су нарочито предвиђене за ојачање подмлатка. Мећу овим институцијама, су: ђачке трпезе, фериалне колоније, саветодавнице за мајке, помоћ мајкама за сузбијање наслеђена сифилиса, саветодавница за васпитање, саветодавница за склапање бракова, саветодавница за нервно и душевно болесне, саветодавница за алкохоличаре, саветодавница за туберкулозне, диспанзери за сполне болести, заштиту школске деце, помоћ школској деци за лечење зуба, преноћишта за путујуће ђаке, играл ишта, клисалишта, купалишта, забавишта и обданишта, опоравилишта на мору и т. д. Године 1926 је општина Беч оп скрбовала у затвореној помоћи 21.867 особа, а у отвореној 51.935 и још 37.306 деце ва ових начина заштите. Овде нису убројане особе - њихов број износи неколико стотина хиљада које су добиле моментано помоћ. Овај огроман посао вршило је 12.100 плаћених особа (правника, лекара, сестара, васпитача, забавиља, техничара и т. д.) и 6.300 добровољних помагача. У години 1927 је имала општина Беч округло 80,118.450 шилинга (640,947.600 Дин ) у свом буџету за цео овај рад, дакле много више, него што има наше Министарство Социјалне Политике за целу државу а Беч нема ни цела два милиона становника! Школовање матера.

Позив матера је један позив, за који данас не постоји систематска спрема. Код нас sе чак много пута чује тврдња, да би такво спремање било излишно јер услед наших прилика, матере nе би могле у пракси привести корисне поуке, које би научиле у школи, а да може сву ту теорију да замени мајчина љубав и мајчин инстинкт. Ми пак мислимо, да би наше мајке постале много активније у тражењу побољшања здравља и развитка своје деце, када би биле у могућности да сазнаду, какве прилике треба да се остваре, па да постану у истини добре мајке. Мајчина љубав и мајчин инстинкт сами нису довољни за негу и васпитање деце. Када би за негу деце била довољна само мајчина љубав, не би била највећа смртност одојчади у најнекултурнијим земљама. Стога је потребно да се све будуће матере спреме за свој позив. Један веома леп почетак у томе правцу учинио јс код нас »Подмладак Црвенога Крста« са својим курсевима за младе мајке. Једна узорна школа за матере постоји у Штутгарту, која ради већ десет година. За тих десет година кроз школу је прошло 4259 жена. Општина Штутгарт омогућава сиромашним мајкама посећивање школе. Курсеви се одржавају по подне и увече. По подне курс траје 18 дана по три часа, а вечерњи 15 дана. Настава обухвата: 1. Нега здравог одојчета и мале деце - теоријски и практично. 2. Болести одојчади и мале деце. 3. Васпитање. 4. Израда играчака из простог материала. 5. Како се деца запослују. 6. Питања породичног права. Поред тога постоји још нарочити курс за жене, које су већ посећива ле школу. а хоће у току времена да обнове своје знање.

Народни Женски Савез за гладне.

На прве вести о страховитим патњама нашег народа из оних крајева који су најтеже претрпели оскудицу услед глади, Н. Ж. С. упутио је један апел свима Савезним друштвима да прикупе прилоге за гладне крајеве. Као и увек Савезна друштва срдачно су се одазвала овоме апелу и са свих страна пристигли су прилози, Н. Ж. С. упућује нашем народу и дели их породицама са децом, које се налазе у највећој беди. Прилоге су послале следеће организације; Коло Српских Сестара, Бeоград 24.538; Коло Срп. Сестара, Јагодина 8.000: Коло Српских Сестара, Скопље 7.400; Коло Српских Сестара, Срем. Карловци 3.770; Дом ученица, Београд 3.000; Добротворна Задруга Српкиња, Панчево 3.000; Коло Девојака, Ваљево 1.500: Женски Хришћански Покрет, Београд 1.422; Добротворна Задруга Српкиња, Петриње 1.310; Јеврејско Жен. Друштво "Дебора«, Ниш 1.075; Коло Српских Сестара, Босан. Костајница 1.000; Српска Ж. Добротворна Задруга, Ириг 1.000; Коло Српских Сестара, Смед. Паланка 1.000; Народни Женски Савез, Љубљана 1.000; Коло Српских Сестара, Кочане 762; Коло Српских Сестара, Ђевђелија 600; Коло. Срп. Сестара, Бјељина 500; Коло Барањских Сестара, Бели Манастир Дарда 500: Удружење Дипломираних Бабица, Скопље 500; Женска Подружина Обреновац, 500; Женска Подружина, Младеновац, 500; Словенска Кршћанска Жен. Свеза, Љубљана 500; Матица Напредних Жена, Нови Сад 500; Жен. Подружина, Топола 450; Друштво Посестрима, Нови Сад 400; Коло Срп. Сестара, Тетово 400; Коло Срп. Сестара, Срем. Митровица 400; Коло Срп. Сестара, Алибунар 350: Женска Подружина, Аранђеловац 310; Добротворна Задруга Српкиња, Земун 300; Српска Женска Задруга, Ковин 200; Српска Женска Добротворна Задруга, Осек 200; Женска Подружина, Петровац 200; Коло Српских Сестара Струмица 200; Удружење Студенткиња Београд 150; Коло Српских Сестара, Неготин 100; Српска Женска Добротворна Задруга, Вел. Бечкерек 1.000. - Прикупљено Свега Динара 68.537. Народни Женски Савез је ову суму разделило преко следећих организација: Колу Српских Сестара, Котор 5000; Колу Српских Сестара, Мостар 5.000; Г-ђи Анђи Петровић, упр. чл. 11. Ж. С. да раздели са Друштвом Књег. Зорке и Женским Друштвом-Цетиње, 5.000; Колу Српских Сестара, Гацко 4.000; Народној Женској Задрузи, Јелса 4.000; Добротворној Задрузи Српкиња, Книн 1.000; г-ђи Ружи Прибићевић за Косово 4.000; Пододбору Црвенога Крста, Куршумлија 1.000; Подолбору Црвенога Крста, Маглај 1.000; Колу Сестара са Организаци јом учитељица, Охрид 1.000: Колу Српских Сестара, Сушак 3.000; Колу Српских Сестара, Невесиње 2 000: Друштву Косовка Девојка, Никшић 3.000. Издато свега 51.000 динара, Остали новац Н. Ж. С. упутиће ових дана такође оним крајевима за које је обавештен да се становништво налази у великој беди. Моле се Савезне организације да се обрате Управи Н. Ж. С. у Београду ако би имале какав предлог у смислу раздеобе прикупљеног а још неутрошеног новца.

Страна 4

Штампарија »МЛАДА СРБИЈА« Бсоград, Ускочка 6а. Телефон 14-40

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ«

Број 9 и 10-

Ширите „Женски Покрет"!

Из уредништва. Г-ђица Алојзија Штеби има од 15 маја 6. г. следећу адресу: Студеничка бр. 50/1.

Умољавамо све претплатнике да изволе измирити сву дугујућу претплату, а нове да обнове претплату за идућих шест месеци. Новац слати преко Поштанске Штедионице на чек. бр. 53-191.