Женски покрет

Јелена Димитријевић је дух кога ништа не замара. Будног интересоња за страни свет, за друге народе, за живог у свима његовим манифестацијама, она се нарочито интересује за свет далеки од нас и по месту и по одликама земље и климе. После Истока тражи да позна контраст његов у Западу, све оно модерно, ново што задивљује, што за нас још увек представља реформу, револуцију, а што је тамо већ традиција. И на Западу Јелена Димитријевић има око да запази и природу и људе и нарави њихове. Путописи Јелене Димитријевић остаће као верна слика тих крајева. Запад који је толико супротан њеном Истоку, то је Америка. Од жена је највише интересују Туркиње и Американке. У Туркињи је Исток, прошлост, консервативност; у Американки прогрес, активност, садашњост, будућност. И свуда затрепери њена душа, свуда се дубоко уноси. Свуда је Јелена Димитријевић песник, и на Тихом Океану, и у Андалузији; у Паризу пева на француском, у Њујорку на енглеском језику. Па ипак, њу као песника више привлачи Исток. Bpaћa се њему, крајњем Истоку, његовом сунцу; воли његову зажареност, његове топле и тамне боје, његову сочност извучену из дубина живота природе: тамо највише oceћa себе: „Ова далека туђа земља Мени се чини к’о дом мој...“ Јелена Димитријевић није остала при ранијем свом песничком облику. Као прави музичар што на сваком инструменту нађе свој тон, тако и Јелена Димитријевић, своје доцније, нештампане песме Нови Гласови пише у модерном невезаном слогу. У Јапану 1927 априла месеца просипа прегрштима нове стихове у песми У празник трешњина цвета: „Обновио ме је Стари Свет, И духом и душом сам нова, Подмлађено ми је биће цело У земљи пагода и храмова, У земљи лотуса, Камо се смеју и сунце и трешњин цвет....“ Београд.

Даринка Стојановић.

Прослава 35-годишњице књижевног рада г-ђе Јелене Димитријевић

30 децембра, у великој дворани Новог Университета, прослављен је врло свечано јубилеј г-ђе Јелене Димитријевић. Жене из многих друштава београдских, и са стране, поздрављале су срдачно слављеницу. И људи су се у лепом броју придружили. Почевши од почасних места која су

заузели Краљев изасланик, Министар Просвете и пуно угледних старијих особа, па до најмлађих гимназисткиња са галерија, број присутних био је непрегледан. Одушевљење и по здрави ређали су се без краја. Свечаност је приредио Савез југословенско-руских студената, и седницу је отворио професор Университета г. др. Иван Ђаја, који је председавао. О животу и раду гђе Јелене Димитријевић говорила је г-ца Даринка Стојановић, професор. А затим су се ређала честитања и поздрави. Најпре писмо г. Павла Поповића, председника Савеза, који честита са, пуно признања, гђи Димитријевић на њеном одличном књижевном раду. Удружење књижевника и „Цвијета Зузорић" поздрављају слављеницу писмима и цвећем. У име Народног Женског Савеза говори г-ђа Мила Симић, у име Кола Српских Сестара г-ђа Пешић, у име Београдског Женског Друштва г-ца Ј. Лазаревић, представник Српске Књижевне Задруге је г. Јеремија Живановић, Удружења југословенском учитељства г. Станишић, Удружења Наставница г-ђа Радунка Чубриловић, Организације Учитељица г ца Станојевић, „Књегиње Љубице“ г-ђа Главинић, „Српске Мајке" г ђа Аранђеловић, Удружења Университетски Образованих Жена г-ца Радмила Јовановић, Матице Напредних Жена из Новог Сада, представница из Загреба г-ђа Пелеш, из Бања Луке г-ђа Ј. Милошевић, Удружења Студенткиња, Удружења Студената за српско-хрватски језик, представница литерарне секције Савеза, представник општине нишке г. Анастасијевић, представник града Алексинца г. В. Спасић, кмет Београдске Општине г. Мићић, - сви поздрављају слављеницу уз дуге аплаузе. Прочитан је и поздрав радника Александра Вељковићa из Београда као пример учествовања најширих маса у прослави. Секретар Савеза југословенско-руских студената г-ца П. Стошић завршава овај бескрајан низ поздрава. На крају се г-ђа Димитријевић, уз буран аплауз, захвалила од срца свима.

Словенчке уметнице и научнице

Карла Буловец, вајарка, изложила је своје радове у Народном Дому у Љубљани. Због оригиналности концепција привукли су њени радови општу пажњу. Dr.. Алма Содник, аутор је научног рада „Хисторијски развитак естетских проблема", које је изашло за Божић у издању женског друштва „Атене" у Љубљани.

О физичком одгоју жене

Почетак развоја савремене жене увјетован је њеним природним, физичким одгојем, који је кроз столећа занемариван. Данашњи њен положај тражи да је морално и физички дорасла да исправно поприми мјесто жене, мајке и јавне сараднице. Баш за то што је њој као зачетници новог живота повјерен будући нараштај, треба да свијест о потреби природног продре дубоко у душу. У времена старе Хеладе за паралелног развоја доброте духа и љепоте тијела схваћена је њена важност и дан je нарочит положај физичком одгоју жене. Средовјечно опћенито запостављање тијела на рачун духа у мистичном полумраку аскезе створило је од жене блиједу силуету самостана или крхку креатуру галантних кавалира, неспособну за самосталан живот. Наш вијек уз одгој пун зрака, свијетла и слободног кретања враћа жену природном развоју. Уз љепоту тјела даје јој опет издржљивост мишића и чилост духа као предувјет физичких и психичких хармоничнијих покољења. Али, ново доба у супротном екстрему често баца жену у вртлог борбе и свих тјелесних напора приближујућ је тако тешком тјелесном одгоју и начину живота мушкарца без одабирања што њеном сполу и позиву одговара. Занемарује се често њежнија конституција жене у подвргавању тешком шпорту, пренапорној утакмици и вјежби, без обзира на снагу појединца или у непокретном цивилизованом .начину живота. Исправно схваћен физички одгој у уској вези са дјеловањем природе прва је и основна физиолошка потреба сваког организма, која га развија до пуне љепоте отпорности и здравља. Неисправно схваћен може да погибељно дјелује проширењем срца, плућа и превеликим укрућењем мишића, што је нарочито од важности за женину физиолошку функцију. Састав женина тијела је осјетљивији, па је за то нужан правилно схваћен хармонични одгој у уској вези са дјеловањем природних моћи и слободног инстинктивног кретања на отвореном пољу. Сваки физички одгој, који се ограничава на затворен простор, често пун праха, клица и стереотипике покрета неће никад постићи позитиван етички и физиолошки резултат. Човјек треба простора, зрака, свијетла и воде, јер њихово физикално дјеловање увјетује хармоничан развој нарочито код жене, гдје је кожа још осјетљивија, њено очвршћавање зрачним, сунчаним и воденим купањем значи јачање цијелог организма.

Кожа је важан орган, јер и преко ње дишемо и излучујемо неке штетне састојине. Она регулира топлину тијела проширујућ или сужујућ периферне крвне судове, па за то треба већ из рана чистотом дати пуну важност нашим кожним порама и одпорност привикавањем на мијењање температуре. Сунце је неопходно потребно свим организмима, али нарочито човјеку, јер њему има да захвали правилан раст. Дјеца, која одрасту без сунца, остају биједни рахитични богаљи, а зрак без сунца пун је разних клица. И баш дјеловању ултраљубичастих невидљивих сунчаних зрака имамо да захвалимо разкуживање атмосфере, јачање коже стварањем пигмента, усљед чеса кожа поцрни и ојача, па напокон и исправан раст костију спречавањем рахитиса. За то је рационално сунчање потребно већ у дјечијој доби, кад је организам на то осјетљив, па је нужно њиме најраније започети. За жену, пак, је нарочито важно, јер је велики процент смрти усљед порода особито код сиромашних слојева, чији је одгој у мрачним домовима искривио развој бочних костију (рахитична уска здјелица). За трудноће и дојења жена често пати на поремећењу кречних соли у крви, усљед чеса се лако кваре зуби. Све се то може на вријеме уклонити, схвати ли се корисно снага сунца и свијетла. Сунце дјелује још благотворно на обновљење крви нарочито код слабокрвних и на излечење разних кожних обољења као туберкулозу коже жлијезда и зглобова, те на јачање цијелог организма. Наравски, да је нужан опрез са сунчањем, да оно иде постепено без икакове упале коже, а код болесних и слабих уз контролу лијечника. За то је Rollier у Leysinu (Швицарска) међу првима истакао важност љековите сунчеве моћи т. ј. холиотерапије, те израдио схему постепеног сунчања од стопала, па до цијелог тијела, сваки дан на више и дуље. Исто толико важна је за сваки живот на земљи вода, а нарочито за човјека, јер је саставни дио тијела и увјетује чистоту, први основ културе и здравља. Редовито прање хладном водом и купање потребно је свакоме, те користи здрављу. Од купања најкорисније је морско, јер море дјелује својим нарочитим саставом. Море садржава разне количине морске соли (Јадранско врло много до 37%, Балтичко 17%, Црно Море 10%), па јода, брома, гвожђа и т. д., што све повећава љековита својства. Купање у мору дјелује саставом морске воде, температуром и лаганим струјањем на јачање и отпор-

Будућност дома *) у односу на жену јавну радницу.

*) Предавање, одржано 27 децембра, на вечеру Удружења У. О. Ж.

Улазак жене у јаван живот није више питање о коме треба дискутовати, то је свршен чин који је резул-тат социолошког развитка друштва. Дакле, то је чињеница са којом се мора рачунати. Тај се талас не да задржати. Он се све више шири на супрот свој снази консерватизма једног дела друштва. Жена почиње да са себе полако скида везе које су је од искона спутавале; њу друштво све више зове да своје лепе интелектуалне особине што више усаврши на корист друштву, она сад слободно са пуно полета излази у јаван живот напоредо са човеком, такмичи се с њиме и верујем да he ускоро показати на многим пољима чак и своја преимућства. Кад је већ то тако многи he са страхом запитати: а кућа? Шта he бити са домом у којем је жена одсутна? Питање врло умесно које нам поставља један нов проблем и даје поље рада архитектама да о њему у будуће поведу више рачуна при стварању новог дома и његовог унутарњег уређења кога треба ставити на сасвим нову базу да живот у та-

квој кући може тећи правилно без великог учешћа домаћице која је принуђена да ради на другој страни. Да напоменем да he овом приликом бити говора о животу интелектуалних радника, а шта је учињено и шта још треба учинити за побољшање станбених прилика осталог радништва биће речи другом приликом. То је један врло важан и опсежан проблем на кога треба обратити пуну пажњу. Несумњиво је да свак oceћa колико је досадањи уређај домаћег пословања нерационалан. Он никако не кореспондира са општим напретком човечанства. По данашњем систему живљења у дому потребно је утрошити врло много радних часова, па да се постигне жељени резултат. Поред тога, у целом свету у великим градовима, где највише и има жена које се баве јавним пословима, сваким даном, а нарочито после светског рата, појављује се у велико криза послуге и тако њу више не могу да имају породице чија жена ради ван куће, јер то су готово увек скромније фамилије, у којима је баш, због недовољних материалних средстава жена и упућена на зараду. Наука и техника су отишле тако далеко у свима правцима. Данас има таквих научно техничких изума, где човеку ум стаје. Двадесети век је

достигао једну завидну висину. Индустрија је већ одмах све те изуме прихватила, само се у домаћем животу није ништа изменило. Још се скоро увек, а нарочито код нас, живи оним системом живљења наших старих са свим својим гломазним и несавршеним домаћим механизмом. До душе, уведене су извесне олакшице увађањем појединих техничких проналазака: на пр. искоришћавање електрицитета за осветљење, чишћење станова, за кување, грејање и хлађење, много је олакшало пословање у кући, али је то све увек само оруђе које олакшава, али не искључује да се ипак жена мора о свему лично да стара и води бригу. У нашој средини и ови новитети још су слабо продрли у масу. Дакле, јасно је да треба изменити систем домаћег живота, ставити га на другу базу, која he удружена са свима модерним тековинама технике више одговарати данашњем веку рада и рационализирања. Један врло интересантан покушај у томе смислу учињен је у Белгији у Брислу. Веома талентован архитект Michel Polak ангажован је од стране Lucien Kaisin а, директора хипотекарног кредита, који је замислио једну смелу идеју, да у сред Брисла сагради једну огромму грађевину од 15 спратова.

Под зградом има 10.414 m 2 . Али, то није величина зграде која привлачи пажњу да се о њој говори, оно што је важно и потпуно ново и што је несумњиво један велики корак ка реформирању данашњег дома, то је општи уређај тога колоса. Грађевина је снабдевена свима најмодернијим производима данашње технике: дизалицама за лица и терете, топлом и хладном водом, гасом, електрицитетом, телефоном унутарњим и градским, централним грејањем и хлађењем, вентилацијом и т. д. Предвиђени су станови за породице са више или мање чланова, затим за породице од два лица и, најзад, за самце или самице. Нећу вам говорити детаљно о појединим становима, између којих има и врло луксузних, то је ствар која се тиче само стручњака, говорићу вам само о оделењима за општу употребу, јер су то оделења која чине живот у овој грађевини друкчијим но у осталим зградама. Дакле, предвиђена су оделења за општу употребу свију становника зграде и тиме се успева рационалније искоришћење тих оделења, јер у место да их има на расположењу само једна фамилија, има их у овом случају 180 и на тај начин пошто је њихово искоришћење максимално и рентабилитет је несумњиво макси-

Ширите Женски Покрет!

Бр. 1 и 2

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ“

Страна 3