Женски покрет

Избори у Енглеској

30 маја била је једна огромна војска у покрету: 25 милиона енглеских бирача морало је дати пресудну реч за будући смер у развитку не само огромног британског царства него, може се без претиривања тврдити, за цело човечанство. Енглеска и Сједињене Државе Северне Америке су оне велике силе којима ћe се сигурно у недалекој будућности придружити и Русија које одређују ток светског економског живота и тиме целокупној осталој делатности човечанства. Изборни резултат у Енглеској значи једно велико изненађење, јер нико није очекивао да ћe радничка партија однети онакву сјајну победу, она партија, која је имала г. 1900. тек два представника у парламенту, а данас 289. Вођа радничке партије, Макдонал, који је пре пет година вeћ једно кратко време водио политику британске империје, опет је позван да оправда огромно поверење, које му је дао народ вароши и села. Да ћe бити основна идеја његове политике тежња ка очвршћавању мира у Европи, то је ван сваке дискусије, јер је он више препатио за идеју мира и више се борио за њу, него ико између живих Енглеза. Одмах после избора он је казао: „Политика радничке партије је да тежи ка сурадњи европских држава. Ни у ком случају не сме Енглеска фаворизирати коју између европских држава, или чак изигравати једну према другој. Потребна је једино општа добра воља да се могу решити проблеми, који се оснивају или на страху, или на неповерењу, или на истински објективним тешкоћама. Успеси се могу постићи само међусобним споразумевањем и договором". Како благо дејствују ове јасне, просте речи које одају поштеног државника и човека без патетичног идеализма. Такав човек неће намерно замршавати проблеме као што то чине политичари и дипломати од заната, да тако себи оправдају живот, него ћe ићи право, без прикривених мисли на посао да спасе чо-

вечанство. Судбина енглеског народа је у добрим рукама. Да ли ћe Макдоналд постићи све што замишља, то је друго питање. Његова партија није добила апсолутну већину, него је изашла само као најјача по броју мандата из изборне кампање. Његова политика мораће бити компромисна, али тиме није речено да неће моћи бити после неколико година сасвим независна. Важне чињенице су показали ови избори: радничка партија је продрла први пут веома дубоко у сељачко становништво и једини досадашњи комунистички посланик је овога пута пропао. Енглеско становништво је дакле 30 маја јасно изрекло да неће више трпети спору политику консервативаца, а да неће ни муњевите промене комуниста. За Балдвина је трагично да је пао на оној реформи, коју је спровео против толиког противништва, на проширеном праву гласа за жене. Балдвин је године 1918 дао женама од 30 године право гласа, и за последњег свог владања је жене потпуно изједначио са мушкарцима, увео је међу бираче и двадесетједногодишње. Балдвин је направио погрешан рачун, јер је мислио да ћe огромни број нових гласача бити за његову партију. Толико исмевана реформа да бирају „флапери” донела је победу радничке партије и сломила оца реформе. За Макдоналдом стоји енглеска омладина. Сви извештаји о изборима кажу да је женска омладина у огромном броју ишла на биралишта и тиме је Сјајно оповргла тврђење, да нема друге бриге него спорт и плес. Енглеске девојке и жене схватиле су веома озбиљно своје право и дале су поверење тиме је радничка партија унапред рачунала Макдоналду, који даје највећу гаранцију да неће ићи развитак ни темпом пужа, ни темпом слепог рушења, него умереним, сигурним кораком, као што треба да иде онај, који ћe бити вођа на путевима који воде из хаотичне садашњости. Београд.

Штеби Алојзија.

Неколико мисли о заштити матере и деце

Други мајски број „Женскога Покрета“, посвећен материнском дану, био је богат и значајан. Уводно гeсло да држава мора своје богатство и своју моћ мерити „по броју здраве, веселе и добре деце“ показује дубоко разумевање и државе и човека, као и њиховог међусобног односа. Исто тако је дубоко захватила уредница у своме мајском чланку, позивајући на најопсежнију заштиту материнства, као извору новога живота. Заштита матере и деце је данас већ предмет међународног законодавства, и важан део социалнога осигурања и код нас. Али, оно што се до сада створило само је почетак, капљица, а потребан је моћан извор. Некима и то изгледа врло много жао им је новаца, које матерама исплаћује наше социално осигурање. А на дру-

гој страни имамо целу модерну женску струју, која би хтела да се, због равноправности, одрекне заштите материнства. Себичност и једностраност су слаби саветодавци. Ипак је истина у извесном смислу: да је заштита матера и деце као један посебан део социалнога законодавства, више нека самопревара, него стварна помоћ, само једна врста принудног исхода из невоље. Природан заштитник матере не жене и деце може бити само муж, отац, хранитељ породице. Никада не може ни најбоље социално осигурање и заштита надокнадити матери и детету оно, што би им морала дати очинска љубав и брига. (Предпостављам наравно, схватање досадашњих идеала о породици као темељу друштвеног уређења).

Само ако муж у садањим приликама није способан да у пуној мери врши своју дужност у погледу заштите породице, мора друштво прискочити у помоћ. Ако пак хоћемо да постигнемо пуну друштвену заштиту деце и матере, како то са правом захтева други мајски број „Женскога Покрета“, морамо тежити за такве друштвене и културне прилике, које ћe друштву дати све услове за његов опстанак и здрав развитак. Али, данас су ти услови готово поткопани и материално и морално. * 16 маја т. г. у Трбовљанским рудницима је смртно повређен рудар Франц Г редић; при преносу угља, у сасвим ниском рову, наишла му је глава између компресне цеви и воза и измрцварена је. У његовом џепу су нашли затворен коверат за плату био је баш дан плаћања и на њој је била означена зарада: дин. 40.09! Човек је био ожењен и поред себе је морао издржавати жену и троје деце. Тај радник није радио само силно тежак и у опште веома користан рад, већ је у свакоме моменту ту залагао и свој живот и напослетку стварно је постао жртва тешког рударског позива. А за тај свој рад је добио плату, од које му је по разном одбитку остало плаћајућег дана дин 40! Како може радник под таквим околностима да буде заштитник своје породице, како да обезбеди здрав стан, довољну храну, потребно одело и рубље а нарочито за мајку потребан одмор? Како да се радник побрине за најскромнији удобан живот своје породице, без којег је добро васпитање и свака култура немогућа, и без којег је жена-мајка убого товарно живинче, и још горе, јер се животиња може бар ноћу одмарати, а мати-радница нема одмора. Истина је, додуше, да нису све врсте радника тако рђаво награђени, као што показује горњи пример, али је ипак сигурно, да радничке плате у претежној већини не достижу ону висину код нас, која би била довољна за издржавање породице на одговарајућем културном нивоу. Социално осигурање матера не мења у суштини то стварно стање. Одвећ ниске плате приморавају и жене-мајке да зарађују, и оне су на тај начин двоструко оптерећене и изложене свим могућим неприликама и опасностима ; прави породични живот је онемогућен, деца су остављена сама себи или припуштена на бригу туђих људи. Сва заштита матера и деце је на тај начин само слаби лек за дубоку рану. Желимо ли успешно и свестрано заштити мајке и децу, морамо тежити да створимо такве прилике, у којима ћe се мати моћи вратити породици, а отац моћи бити потпуно заштићен и у могућности да својом зарадом потпуно издржава породицу. И са тога становишта социално питање је најтешње везано са женским питањем, а ако жене xoћe да буду доследне, оне се морају заузети за стварно побољшање социалних прилика, за бољи и праведнији друштвени поредак. Женском покрету поверени су у томе погледу велики задатци, а било би нарочито за нашу домовину од највећег значаја, ако би наши социални захтеви нашли у

образованим нашим женама и у на шем Женском Покрету, свога по борника. Ипак не смемо прикривати да заштита матере и деце никако не би била решена само тиме, што би се повољно промениле материалне прилике широких народних слојева. Ту постоје још и други проблеми, који угрожавају породицу и срећу матера и деце не само у радничким већ такође и у имућним слојевима. Ту је пре свега у питању моралне висина мушкарца, његово осећања за породични живот, свест дужности и одговорности за срећу жене и деце као и даљих потомака, као што упозорује Ниче: „И најудаљеније мораш волети". Ако је мушкарац морално лабав, ако му је лично уживање, лично задовољство драже од породице, ако пред браком упропасти своје здравље и своју моћ, ако се ода демону алкохолу, cpeћa породице, душевна и телесна добробит матере и деце је као закопана, већ у напред уништена. Те моралне проблеме за заштиту деце и матере ћe бити још теже решити од материалних проблема. Друштвена атмосфера постаје све више туђа и све већи непријатељ породичноме животу; досадашњи морални извори се затрпавају, велики примери све се више губе. Поврх свега тога и сама се жена све више отуђује и све више трза од материнскога позива не само приморана приликама, већ и свесно, из личне тежње за слободним развојем своје личности и потпуног уживања свих материалних и душевних блага. Куда иде тај пут? Ранији срдачни породични живот се више неће повратити, а да култура не би пропала, породица се мора очувати, мати и дете морају остати међусобно везани као и са оцем, бити обезбеђени пред усамљеношћу, пред шибом алкохола и нагона. Ако хоћемо далекосежну заштиту материнства, морамо хтети етичко, морално васпитање од основне школе до университета, односно до војничке службе и нарочито баш и у самој војничкој служби. Сви у истини велики људи, ма кога позива, били су високих моралних особина, савесни мужеви и добри оцеви (Вилсон, Масарик, Макдоналд, Маршал Фош, војвода Степановић да именујемо само неколико имена из најновијега доба); изнимке историја познаје врло мало. Ово је довољно јасан говор. Цео народ има највећи интерес на томе, да се уништава и спречава све што руши морални капитал народа: проституција. некултурне представе биоскопа, позоришта, кабареа, некултурни списи, алкохолизам. Жене имају највише интереса да се униште отровни бунари, које морају у име најшире заштите материнства и деце захтевати, да се изводи такође морална јавна хигиена, да се младим душама осигура чист ваздух. * Има и других путева за начелно и практично извођење заштите материнства. Тако треба н. пр. материнство и позив домаћице признати као пуноправан позив жене, оценити домаћинство и васпитни рад матера као стручни рад, и осигурати му

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ОРГАН АЛИАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ С. X. С.

Број поштанског чековног рачуна 53.191 Администрација: Кнез Михајлова 46/1

Уредници: АЛОЈЗИЈА ШТЕБИ ДАРИНКА СТОЈАНОВИЋ

Београд, 1 и 15 Јуни 1929. БРОЈ 11 и l2 ГОДИНА X.

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЕР

Излази 1 и 15 у месецу. Годишња претплата 48 дин. За иностранство 60 дин, Примерак 2 динара