Женски покрет

Кад је реч о кујни, да наведем још и то, како би се сем загревања плином, на разне начине још више смањиле незгоде при спремању јела. Да не би мирис лука и др. остало на рукама, те не би прсти при прању били искварени, употребљавају се у неким земљама и рукавице од дебеле гуме при раду у кухињи, када се сецка лукац, када се перу судови и т. д. На тај се начин потпуно сачувају руке. Има још много начина о смањивању разних незгода у кухињи, али би нас то излагање одвело далеко. Загревни гас (плин) скоро ћe се увести у Београду. Остаје да се заведе у свима већим градовима па и мањим насељима у Србији и другим местима јужно од Саве и Дунава. Зато нису потребни никакви издатци. Постоје друштва, која ћe подићи плинаре. где се жели о своме трошку и на свој ризик, као што ћe то бити и у Београду, и као што је то изведено код нас у северним крајевима и готово у свакоме селу у културним државама. На женским друштвима је да у интересу домаћинства и у циљу подизања културе и индустрије пораде на томе, да се у свима већим местима подигну плинаре ради знатних олакшица у домаћинству. Како жене далеко брже схватају овакове ствари, и како далеко јаче осећају овакове потребе, то се надамо да ћe оне много урадити у томе правцу.

Др. Ч. Ђ.

Лепосава Перовић

Женска друштва из дана у дан подносе тешке ударце и велике губитке. За поч. Милком Вуловићком, ево и још једног тешког губитка. Лепосава Перовићка преминула је у Бечу 13 маја т. г. Рођена у кући честитих родитеља; београдског трговца Јоце и Персиде Крстић, добро васпитана, школована и упућена да буде од користи свима око себе, покојна Перовићка припадала је као чланица многим женским удружењима, а највећи део свога рада је дала Женском Друштву, где је. и сама лично много допринела великом успеху тога првог женског удружења у Србији. Ратне и поратне прилике су створиле многе беде и невоље у целој земљи. Наше жене су са пуно љубави похитале у помоћ беди. Међу првима је била поч. Перовићка. И не само што је отворене руке помагала материално, него и лично је потрчала да се нађе увек тамо, где је било потребно. Много сироче је одела у топлу одећу, и давала им многобројне поклоне. Срећно удата остварила је један беспрекоран породични живот, који је служио за пример целој околини. Али, на жалост, рано, пре годину дана, изгубила је мужа. Није могла да поднесе тај губитак, повукла се у себе, и слабила је из дана у дан. На наваљивање породице отишла је у Беч да потражи лека али сувише доцкан. Губећи једну по једну радницу на хуманом пољу, бојим се да ћe њихова места за дуго остати пуста. За Лепосавом Перовићком пролиће многе сузе деца, којима је ублажавала невољу, и све њене сараднице на заједничком раду. Успомена на рано преминулу Перовићку остаће трајна у душама свих, који су је познавали. Београд.

Ик. Симићка.

Žensko gibanje v Orientu

Nekaj let sem se mnogo čuje o napredku ženskega gibanja v Orientu, vendar pravega upogleda iz teh delnih opisov prav za prav še nimamo; in tudi one žene, ki se z vso dušo posvečajo ženskemu gibanju v lastni doinovini, imajo često popolnoma napačne informacije o orientalski ženi. Predvsem ne smemo napredek orientalskih žen posplošiti in sicer v dveh pogledih: prvič je stanje v notranjosti današnje republikanske Turčije popolnoma drugačno kakor ga zamišljamo, drugič je v notranjosti Turčije slika tako neenotna kakor le more biti. Če tudi so n. pr. v Egiptu že pred deset

letji nekatere pogumne žene skušale oživotvoriti strnjeno gibanje v smislu emancipacije, je vendar fanatizem vladajoče moške družbe poskrbel, da je ostalo vse pri teoriji. Če izvzamemo nekaj „dam“, najdemo v Egiptu komaj kako mestno ženo muslimanske vere, ki bi jo lahko smatrali kot emancipiranko, četudi v najskromnejših mejah: še ргеvladuje koprena pred obrazom, ki v bislvu ni nič drugega kot simbol zaostalosti in suženjstva. Vendar je pa v egiptovskih mestnih krogih prodrlo naziranje, da sme biti tudi hčerka izobraženca đeležna vsaj nekoliko modernega pouka, dočim se v drugih državah Orienta, tako n pr. v Perziji, na tak luksus niti pri vzgojih moških ne misli. Značilno za potek razvoja pa je stališče turškega podeželskega prebivalstva v zadnjih letih, ko je žena v teoriji deležna skoro popolne prostosti (enakopravnosti): dijakinje se povečini protivijo posluževati sa svojih pravic, tudi čisto zunanjih. Če si hočemo ta fenomen sociološki raztolmačiti, pridemo do prepričanja, da je to eden najmočnejših vpliv stoletnega terorja moške nadvlade. O neznatnem vplivu emancipacijskega prizadevanja nam pričajo številni zakriti obrazi žen celo vCarigradu. Treba je poudariti, da ne gre za nadvlado posameznega moža nad ženo, ampak za’ nadvlado celokupne moške družbe; posamezni možji so bili celo v najtemnejših časih večkrat svojim ženam bolj podložni kot one njim. Turkinja iz Suitanovega harema, ki jo je Sultan poročil s kakim svojim protežirancem, je stala navadno zelo visoko nad svojim možem in se mu zato ni pokoravala. Navedli bi lahko dosti zgledov, kajti tudi v Orientu se najdejo takozvani „pantofelheldi". Torej ne posamezniki, ampak ves družabni sistem je bil preračunjen na to, da je žena ostala sužnja: zaroka in poroka v otroški dobi je izključevala vsako samostojno izbero zakonskega (bračnog) druga; zakrivanje obraza in harem so onemogočavali, da bi žena prišla v dotiko z drugimi moškimi. Smoter življenja žene je bil strah za potomstvo. Šele žena-mati, pravzaprav mati dečka je bila vsaj пеkoliko sigurna, da ne bo zavržena. Zato je največja želja vsake mohemedanke v vseh plasteh prebivalstva, da postane mati. Na deželi je odprava ploda redkost tudi iz razloga, ker je domač človek najcenejša delovna moč. Drugače je po mestih, kjer je odpravljanje razširjeno že tekom 100 let, kar je posledica slabih živIjenskih pogojev in kljub strogih kazni je potisnila beda stare tradicije v ozadje. Vendar je treba poudariti, da večino splavov izvrše kršćanske in židovske žene. Zanimivo je tudi, da nezakonska mati in njen otrok nimata glede imena onih neprijetnosti kod v zapadnih državah. Islamski vzhođ namreč ne pozna priimkov (družinski imen). Tudi nagovor je za poročene in neporočene žene enak; torej je zaostali Orient v tem pogledu naprednejši od Evrope. Dočim je na t deželi nezakonska mati malokdaj izposlavljena znatnejšim |neprilikam vsled nizkega števila prebivalstva je vsak prirastek dobrodošel je v mestih približno tako kot pri nas: nezakonska mati teško nadje moža. Vendar se pa najdejo tudi kraji, kjer ima nezakonska mati, ki je rodila dečka, kot kandidatinja za zakon prednost, ker je že dokazala, da je sposobna roditi moško potomstvo. Samo ob sebi je umevno, da je potomstvo odvisno samo od žene in kdor bi hotel dopovedati preprostemu mislimanu, da je to stvar obeh, bi naletel na pomilovalen posmeh. To naziranje je celo po mestih često usodno za ženo. Novi zakon v Turčiji vsekakor onemogočava moškim, da bi smatrali „organično napako" žene kot vzrok za ločitev, kajti novi zakon nalikuje švicarskemu zakoniku in se bo moral šele od slučaja do slučaja prilagoditi domaćim razmeram. Da novi zakon ne odgovarja miselnosti prebivalstva, priča zlasti dejstvo, da je mnogo parov sklenilo zakon (brak) па starem temelju še zadnji trenutek preden je stopil novi zakon v veljavo; zbpet dokaz, da uživajo zakoni, ki so zgrajeni v prilog moškega

gospodstva tudi med ženskim svetom velik ugled. To ni nič čudnega, kajti vse uredbe moških so se smatrale kot božje in so se temu primerno spoštovale in častile. Ne sme se prezreti, da so nekatere žene v Turčiji in Egiptu poizkušale delovati v slogu evropskih žeu, toda pravi povzročitelj tega gibanja je bil pravzaprav moški. Ako so se moški eksponirali v dobi Mlađoturkov za osvobojenje žen, se to ni zgodilo iz idealizma ali usmiljenja, nego iz politične preudarnosti; evropeiziranje Turčije je zahtevalo, da sodeiuje tudi žena v javnem življenju in samo na ta način je mogla ona podpirati reformatorsko delo Mladolurkov. Znano je, da so naletele žene, ki so se posluževale novih svoboščin na hud odpor javnega mnenja, ki je smatralo njihovo gibanje za skrajno revolucionarno in bogoskrunsko. Žene same so ostale pasivne v tem boju; niso se pridružile politićnim strankam, niti niso osnovale svojih strank. Kjer se je to vselno zgodilo, je bil uspeh minimalen. Vedno iznova so morali moški pomagati ženam do njihovih pravic. Kakor v početku osvobodilnega gibanja tako tudi danes nalete reformatorji na največji odpor ravne pri ženah, katere hočejo osvoboditi. Zavest, da je materinstvo eđina vse bina ženskega življenja je tako globoko ukoreninjena, da mora pred njo vse drugo stopiti v ozadje. Aktivno žensko gibanje v Orientu se je torej pojavilo samo v večjih mestih Turčije, v znatno manjši meri še v nekaterih drugih deželah. V manjših krajih po deželi o kakem napređku skoro ni sledu. temveč prevladuje moško gospodstvo kakor je bilo pred stoletji. Ali dejstvo, da se čimdalje večje število ženske mladine posveča stuđijam, daje upanje, da se bo slika v teku prihodnjih let nekoliko izpremenila. Orientalki nedostaje smisel za nove ideje, zato jo je prav težko pridobiti za popolno emancipacijo, a še manje za aktivno in produktivno sodelovanje. Ljubljana. Revija „ Die neue Generation“ iz nemščine prevela

Angela Vodè.

Књижевност

Аница Савић Ребац: Вечери на Мору. Насловни лист израдио Урош Предић. Издање књижаре А. Поповића, Београд 1929. Цена 15 динара. Маја месеца изашла је из штампе прва и необично привлачна збирка песама познате наше песникиње г-ђе Анице Савић-Ребац. Песме су интересантне и разноврсне, и ми ћемо се на њима дуже задржати у једном од идућих бројева. За сада је само топло препоручујемо. Философски фрагменти. (Прва књига) од Д-р Ксеније Атанасијевић. Ових дана појавила се у издању књижаре Геце Кона књига оригиналних философских погледа г-ђице Д-р Ксеније Атанасијевић. Писана литерарно и из душе, у виду максима, она са књигом Боже Кнежевића представља један посебан књижевни рад у нашој књижевности. Наши читаоци ћe у овој књизи наћи пуно интереса. Опрема за невесте (Спрема за младе) саставила Милка Мартеланчева, самоиздање. У ванредно укусном издању дала је позната Словенкиња из Трста Милка Мартеланчева нашим женама практичну књигу за кројење и шивење женског рубља свих врста. Знање Милке Мартеланчеве на томе пољу довољно је познато из прилога за кројење при „Женском Свету“. Име ауторке даје нам довољно гаранције да је дело добро, Књига је изашла на словенском и хрватском језику и има у нарочитој мапи све потребне прилоге за кројење. Поручује се код Управе „Женског Света", Љубљана, поштни предал 119. За претплатнице „Женског Покрета" стаје Дин. 35.—, за остале Дин. 40. Шпелца МладичТавчарјева нацртала је корице са великим уметничким укусом.

За фонд листа

Н. Н. дао 500. дин. за фонд листа „Женски Покрет", на чему му Управа најтоплије захваљује.

Белешке

„Путем стручних школа ка жени из народа." На годишњој скупштини Организације Учитељица Народних и Стручних Школа, одржаној 21 априла т. г., дала је г-ђица Јованка Познанова под горњим насловом врло успео реферат, који у кратком извештају са скупштине није поменут, а који је због изврсне обраде и важности предмета вредно забележити. „Мајчин дан“ у Вараждину приређен по вараждинским женским организацијама. Ово је 3. „Мајчин дан“, којега је наш мали, али драги Вараждин прославио. Како је спонтано прихватио наш први позив, тако да од године до године све драже и бројније прихваћа. Љетос је и у нас била сама прослава нешто ширега опсега, тек што нам је нажалост донекле киша „рачуне помрсила. Прослава је почела свечаном службом Божјом, послије које је слиједио „дефиле" школске младежи, код којега је добротом г. генерала П. Драшкића војничка глазба свирала. Послије тога је била у дупком пуној казалишној дворани „Свечана Матинеја", којој је присуствовало наше вриједно грађанство од оних најугледнијих до оних скромних са представницима свих власти и уреда. Академију је отворио професор г. Крешимир Филић, топлим словом о Мајци и значају прославе тога дана. Затим су врло лијепо говорили v диалогу мала наша „Љеркица“ (Новаковић) дијете од 4½ године са учеником Ј. раз. основ. школе, Фрањом Швагељом. те ученица III раз. основне школе, Бранкица Енгелхарт са уч. II раз. основне школе, Миланом Мицићем. Дјеца су своје диалоге извела на удивљење свију присутних, који их наградише бурним аплаузом. Г-ђа Милена Кризман уз вјешту пратњу д-ра Јосипа Вањека, отпјевала је топло и прецизно „Незаконска мати“, а војна глазба, познатом својом спремом, под равнањем капелника г. Стехе, извела је једну тачку програма. Још су декламовали Невенка Персоли, учит. приправница Марковићову „Мајчина душица“, а правник Маријан Персоли Алауповићеву „Мајчине сузице“. Обоје су измамили увеле сузе слушатељства. Завршило се полилогом још четворо дјеце (Драгутин Першић, Игнац Цирковић, Вук Ковачевић и Аница Белај) који завршише, покликом „Мајке драге Боже штити!“ Послије тога од 12 до једног сата по подне, концертирала је војна глазба на шеталишту, а значке, које су приредиле чланице локалних женских организација продавале су захвалне кћерке својих мајка ученице стручне школе, које се сваке године, ревношћу својих ревних учитељица г-ђе Винковић и Божене Вањек Мраз одазивљу молбама нашим. Тим је завршена наша прослава, која је у сваком погледу морално успјела, а материалним резултатом наградити ћe се највриједније, а најбједније мајке нашега града.

Жена криминални комесар. У берлинској полицији постављена је први пут за криминалног комесара гђица Доротеа Фрајдентал, криминални секретар. Као заменица она је већ неколико месеца водила женску криминалну полицију као помоћни ксмесар. Д. Фрајдентал је била раније вођа једног бироа за омладину у Шлезвиг-Холштајну. Затим је свршила курсеве у криминалној полицији и постала секретар. Сада је премештена у Берлин на нову дужност.

Народна Женска Задруга у Дубровнику јавља да је 10 јуна 1929 уредила излетничко коначиште са 25 постеља, у својим просторијама на градским зидинама. Зрачно, сунчано, чисто, диван видик на све стране. Цијена по особи: постеља Дин. 8.—; зајутрак Дин. 4. дневно. Искључиво за женске, најприкладније за ученичке ескурсије. У случају захтева, јавити најмање 8 дана пре. Уз сестрински поздрав Управа.

Страна 6

ШТАМПАРИЈА „ТУЦОВИЋ" - БЕОГРАД МАКЕНЗИоЕВА УЛИЦА БРОЈ 3. ТЕЛЕФОН БРОЈ 11-42 И 47-35.

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ“

Број 11—12