Женски покрет

АПЕЛ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ НАРОДНОГ ЖЕНСКОГ САВЕЗА

На скупштини Југословенског народног женског савеза донета је једногласна одлука, да се упути апел свима женским удружењима која нису чланови Југословенског народног женског савеза: да ступе у чланство, и да све жене, које по разним организацијама улажу много труда и добре воље за стварање бољег живота наше државне заједнице, сарађују груписане и у споразуму на свима пољима нашег јавнога живота. Поздрављајући овај закључак скупштине Савезне, „Женски покрет“ доноси апел, који је Управа Савеза упутила женским друштвима: „Онога дана, када су се остварили идеали нашег народа из свих покрајина, да створе једну јединствену државу и свим својим моћима учине да она остане снажна, удружења жена које овде на хуманом, културном и социјалном пољу из свих делова наше Краљевине, почела су да се групишу у Народни женски савез. И ако је ово груписање у минулом периоду од десет година имало и тешких криза, које су претиле да га дубоко уздрмају, напретку Народног женског савеза се није могло стати на пут, он се развијао и по броју својих чланова и у своме раду. НародниНародни женски савез је увек доследно ишао своме узвишеноме циљу да зближи све жене из наше домовине и окупи их у раду на националном, културном и социјалноме пољу ударајући темеље духовном јединству нашега народа. ОвогддиОвогодишња Скупштина у Сплиту, била је једна од најуспелијих, и по резултатима рада и по броју делегата. На њој су се претресала питања која задиру у живот целокупног нашег народа и јасно се истакло да се она могу решити само заједничком и потпуном сарадњом свих наших друштава. Скупштина Југословенског женског савеза у Сплиту донела је једногласну одлуку, да се и она женска друштва, која се налазе ван наше заједнице, позову да ступе у Југословенски женски савез, уверена да не могу постојати препреке нашим женама да се све жене удруже у једну снажну целину, како би што боље одговориле очекивањима, које наш народ у наше жене полаже. Позивајући вас да приступите Југословенском народном женском савезу, ми вас молимо да примите наше срдачне поздраве. “

ЖЕНЕ У БОРБИ

У последњих 150 година звучи из културне и социјалне историје човечанства један сасвим нов тон: по некад је као очајан крик појединца у коме су ckoн центрисане жалбе и патње хиљадама немих, понекад је као бучан акорд милиона, налик разљућеним морским валовима борба жена за правду. Та борба је основна мелодија, која се парафразира на стотине и стотине начина кроз све њихове акције и покрете. Од оног јасењег дана године 1793, када је под гилотином Француске револуције пала лепа гл; ва прве свесне поборнице за женска права, Olympe de Gonges, па до данашњих дана. када жене свих континената везује најјаче идеја оне правде, која he постати некад основа за међусобни живот народа, покрет жена је у суштини један исти. Борби противу ропства спола, припружила се борба за економску независност, за право на рад, и она се појачала борбом за политичку равноправност и социјалну правду; све ово везано је борбом за победу етичких и моралних принципа у животу појединца, друштва, државе, међу народима увек је полазна тачка правда. У бури револуционарног доба, у борби за један праведнији друштвени поредак, био је створен први феминистички програм. У прокламацији за права жене је године 1789 Olympe de Gonges поставила темеље нашој борби: „Заједница мушкарца и жена саставља народ, на коме је саграђена држава; законодавство мора бити

израз воље ове заједнице. Стога моpajy све грађанке, исто тако као и сви грађани лично или преко изабраног представника сарађивати на формирању заједнице. Она мора бити за све једнака. Стога све грађанке и сви грађани морају имати слободан улаз у све јавне службе и позиве, и само њихове врлине и таленти смеју бити оцена за њихов избор.” Крик ове страсне поборнице за женина права и њен позив: „Жене, уједините се, поставите против снаге сурове силе снагу разума и правде", добио је после три године одјека у Енглеској. И ако тај одјек није пробудио масу жена, него само једну, ипак је та једна у својој дубокој и искреној љубави за слободу и правду дала познијим генерацијама жена једно снажно оружје ново сазнање Магу Wollstoncreft-Godwin је године 1792 писала у заносу идејног борца „Одбрану жениних права“, која је још и данас део феминистичког програма. У тој „Одбрани" и у своме роману „Women’s wrong“, који је изашао после њене смрти, формулисала је многе истине, које су у то доба деловале револуционарно. Да нагласимо само једну. Она каже: ако стоји жена ниско морално и интелектуално, то апсолутно не одговара њеној правој природи, већ је последица њеног васпитања и социјалнога положаја. То сазнање ју је морало нужно довести до тога, да без страха разголити највећу срамоту за жену свих векова проституцију.

Она прва поставља ради тога захтев једнаког мopaлa за оба пола, јер каже: само један морал за мушкарца и жену гарантује уопште морал. Две храбре, неустрашиве жене су крајем X века дале женама целога света идејни програм за њихову борбу, и данас се милиони сакупљају да извојују њихову победу. Глас у пустињи неискрених конвенционалности, које су гушиле сваки слободоумнији покрет мисли, у пустињи страшних предрасуда, које су биле ропски окови за жене тадашњега доба, оживео је после дугих година и јаче је одјекнуо у душама и мозговима познијих покољења жена, јер је, поред свих ранијих тешкоћа, жене тлачило још и економско питање и бездушно рушило њихова дотадашња заточишта домаћа огњишта. Идеје двеју ванредно далековидих жена, некада исмеване и презрене, покренуле су све жене, које неће да буду паразити друштва, човечанства, већ xoћe да све своје моралне и интелектуалне снаге ставе у службу његовог напретка. Данас нема више гилотине, која би угушила праведну реч, данас су они, који исмејавају покрет жена, сами предмет подсмеха, јер омаловажавањем показују само своју инфериорност и незнање. Жене су у чврстим редовима пред вратима јавнога живота, и нема снаге која би их могла опет потиснути у лажни свет застарелих традиција и тешких предрасуда. Данас борби жена за правду стоје другојачи противници, но што су раније бити гилотина, исмевање и презирање. Ти противници заиста не могу ни порушити ни зауставити њихову борбу, али је

могу поставити на лажну светлостОни су ефемернога значења, али су ипак такве природе, да могу компромитовати чисту борбу за правду и унаказити њене прве светле почетке. У сваком идејном покрету лежи опасност дилетантизма, јер сваки такав покрет мора имати своје крилатице у којима је изражена његова идеологија. У колико покрет више јача, у толико је већа опасност од дилетантизма. Крилатице се брзо запамте, лако је обавити их у фразе и растегнуги их по милој вољи. У сваком покрету па и у нашем увек се нађу личности, које више мисле на признање него на саму ствар, и оне мисле да је у крилатицама, нарочито ако су лепо удешене, суштина борбе и покрета. Oперисање са таквим крилатицама које немају основу у дубоком познавању целокупнога проблема, може брзо привући пажњу масе, али уједно удара борби и покрету жиг неозбиљности. Истина такво заваравање, масе често награђују признањем, јер не виде своју штету. Али, такав дилетантизам није само непоштена радња према онима, које треба пробудити, већ он корумпира борбу и понижава је до демагогије. Против дилетантизма, који заварава и компромитује, треба повести исто тако одлучну борбу, као што су је некада повеле прве поборнице за женину правду против традиционалних лажи и предрасуда. Тај дилетантизам је отров за чисту борбу, и гура је са првобитног правог пута на клизаве стрампутице. Кроз различите борбе су ишле оне, које су нам крчиле путеве, само да нам очувају чисте идеје. Историја

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ОРГАН АЛИЈАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ

Број поштанског чековног рачуна 53.191 Администрација: Кнез Михајлова 46/1

Уредници: АЛОЈЗИЈА ШТЕБИ ДАРИНКА СТОЈАНОВИЋ

Београд, 15 децембра 1929. БРОЈ 21-24 ГОДИНА X.

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЈЕР

Излази 1 и 15 у месецу. Годишња претплата 48 дин. За иностранство 60 дин, Примерак 2 динара