Женски покрет
регулисано доба дозвољено за склапање брака и много другога. Познајући ово стање нашега народа, а водећи рачуна о губицима у рату и наши су хигијеничари у почетку нашег заједничког државног живота искрено одушевљени за добро народа у смислу квалитавне политике популације. У Гласнику Министарства Народног Здравља од 1919-20 налази се предлог Министра Народног Здравља Министарству Вера, да се изради заједнички потсетник за брачне кандидате са главним мислима о расној хигијени. Исти би служио за припрему и одгој, док се брак не регулише законом са становишта расне хигијене. Својим актом од 21- VIII-1919 год. број 15916 Министарство Народног Здравља наређује лекарима, да у сваком случају, у којем свештеници затраже даду увјерење о старости, о душевној, тјелесној и полној развијености брачних кандидата како не би нашкодили народном здрављу бракови слабих индивидуа. О сваком налазу лекар треба да извјести Министарство Народног Здравља. Исте године одштампан је у том Гласнику веома напредан и праведан „Нацрт закона о браку", којег је израдио познати наш хигијеничар Др. Лазар Марковић из Новог Сада. Овај нацрт закона предвиђа нарочиту „главну државну брачну комисију“ састављену од лекара као врховну инстанцију за просуђивање брачне способности с обзиром на потомство. Према чл. 9 тог нацрта не могу склопити брак ноторни алкохоличари. Забрањено је склапати брак женама испод 16, а мушкарцима испод 18 година. Не могу склопити брак мушкарци изнад 60, ни жене изнад 45 година. Муж не смије бити старији од жене више него 20 година. Свештеници и надлежни државни чиновници морају свим брачним кандидатима издавати подсетнике. Свештеници и чиновници при склапању брака морају питати, да ли су се међусобно испитали о здрављу и т. д. Исти нацрт закона одређује болести, које су сметње за брак, тако на пр. губа, отворена туберкулоза, венеричне болести и све друге болести, ако су довеле до изнемоглости. Министар Народног Здравља дужан је пошто ступи овај закон на снагу именовати за сваку административну јединицу по једну брач ну комисију, састављену од стручних и карактерних лекара, који морају пред почетак свога рада положити заклетву, да he своје дужности тачно, савјесно и беспристрасно вршити. Дужност државних брачних лекарских комисија је, да у духу савремене науке прегледа оне веренике, који им се сами јаве или их свештеник или чиновник упути на преглед. Исте те комисије, после довршеног прегледа издају вереницима уверење, да ли су нашли коју од прије наведених брачних сметњи. Уз то мора бити изнесено у уверењу за веренике необавезно мишљење о том, да ли код њих има и других сметња за брак са расно-хигијенског становишта. Из ово мало покушаја у нашој држави видимо да се настојање за неоспорно потребну заштиту брака и код нас кретало истим правцем, као и у другим државама с том разликом, да осим споменуте уредбе из 1919 године конкретно досад није ништа учињено. За разлику од неких брачних савјетовалишта у иностранству видимо да се у овом нашем нацрту, који предвиђа т. зв. брачне комисије идентичне по саставу савјетовалиштима дају „необавезна мишљења"
т.ј. брачни кандидати нису законом обвезани ради извјесног лекарског налаза да се лијече, поновно прегледају и привремено или за увијек одрекну брака. Спорно је питање и међу самим хигијеничарима, да ли мишљења тих комисија или савјетовалишта треба да остану необавезна. Свакако необавезна форма претпоставља високу културу и етику, и нарочито познавање еугеничких приципа. Али, пошто све квалитативне мјере за одржање народа или расе користе у првом реду сваком појединцу и његовој најближој околини, пошто те све мјере осигуравају појединцу здраво потомство, а тиме економско благостање, културу и друштвени положај има много разлога веровати, да he све насилне мјере бити непотребне јер he људи сами, чим. буду довољно поучени и етички развијени, браку дати ону важност за појединца и заједницу, коју му је важност дала сама природа. У смишљеном браку почети свесно усавршавати своје потомство, које је дио неког народа, неке мање или више чисте расе најпозитивнији и најреалнији је рад сваког човека са правим патриотским и опште човечанским oceћajимa. Сарајево
Маша Живановић
Др Алета Јакобс
Алијанса и Инт. Лига Жена за Мир и Слободу изгубиле су велику пријатељицу, Д-р Алету Јакобс. Ова вредна раденица умрла је у 75 години, активна до последњих дана. Учеснице на Берлинском конгресу још су тамо виделе њену добро познату фигуру, а у последњем броју једног месечног часописа који је изашао после њене смрти публикован је и један њен чланак. Алета Јакобс била је прва жена лекар у Холандској. У своме позиву видела је беду жена и матера и постала феминисткиња. Цео њен живот био је протест против неправде, нарочито против неправде наметнуте женама и деци. Она је увидела да су политичка права потребна жени као средство за придобијање осталих права која су јој неопходно потребна. Она је прва Холандкиња која тражи право гласа. Велика организаторка, она ради на образовању покрета у Холандској. Као феминисткиња ради на сузбијању проституције, брачном праву, контроли рађања итд. Њен рад међутим није ограничен на Холандију. А. Јакобс је оснивачица и један од највреднијих чланова Алијансе. Њен организаторски дух прелази границе Европе, она ради са младим феминисткињама у Јужној Африци, Палестини, Сирији, Египту, Кини и Русији. Д-р Јакобс није само феминисткиња. Она је имала велико интересовање за проблем мира. Рат је начинио од ње страсну пацифисткињу. После Интерн. конгреса 1915 она је била у делегацији која је обилазила разне земље подносећи владама резолуције донесене на Конгресу. Од тог момента Алета Јакобс радила је за мир и разоружање у Интернационалној Лиги за Мир и Слободу. Речју и пером Алета Јакобс бранила је жену и њена права. Ње he се сећати не само њени пријатељи и сарадници у Холандској него и сви они ван граница њене отаџбине.
Жене и Јесење заседање Лиге Народа
Нашим читаоцима је већ познато да Интернационална феминистичка алијанса има сваке године у Женеви свој привремени Биро, у септембру месецу, за време заседања Лиге Народа. Сврха тога Бироа је да се са-
стају, мењају мисли и договарају све истакнуте феминисткиње, које се у великом броју у тој епохи налазе у Женеви, привучене интересовањем за paд Лиге Народа, или као представнице својих држава и разних интернационалних институција. Све ове жене упиру своје погледе у ову највећу интернационалну институцију, од које се очекује препород у међународним односима и у коју се улаже чврста вера да he створити боље дане човечанству. У овој години живот Бироа Интернационалне алијансе био је изванредно интересантан. Тесна колаборација свих интернационалних организација, које у то време организују своје састанке у Женеви, и ове године дала се јасно осетити. Одржавани су заједнички састанци, конференције, чуле су се одличне говорнице, и заједнички се неуморно радило за време три недеље. Сви састанци тих представница најистакнутијих жена, било радни или они намењени само за међусобно упознавање, били су најлепша манифестација интернационалне солидарности жена у раду за очвршћавање мирољубивих односа међу народима и њихове ватрене тежње да као интелектуални сарадници на свима пољима рада и живота човечанства, буду потпуно равноправни са мушкарцима. Интернационални комитет женских организација, затражио је пријем од главног секретара Лиге народа сир Ерика Друмонда, да му изложе захтеве жена, које се односе на Лигу народа. Сир Друмонд је примио делегацију 7 септембра, и у делегацији су били: г ђа Корбет-Ашби, претседница Интернационалне алијансе, г-ђа Огливи Гордон, п.претседница Интернацииналног женског савеза, г-ца Куртнеј, г-ђа Пламинкова, чешка сенаторка, г-ђа Арцис, г-ђа Ана Христић, као секретар Интернационалнога савеза, Др. Хилда Клг.рк, Мис Цимерн, г-ђа Бигланд, и гђа Ришбет, преставница Аустралиских жена. Делегација је изјавила једногласну жељу да се г-ђа Рашел Гродви задржи на своме високом положају у Лиги Народа, докле год не буде потпуно довршила предузету анкету о социјалним приликама екстремног Истока. Такође је замољен Сир Друмонд да Лига Народа отвори више своја врата женама тиме, што he их у већем броју наименовати за чланове секретаријата, и доделити им важније функције, јер је овај мали број за сада дао доказа, да поверене задатке врши на задовољство свих. Сир Друмонд је обећао да ћe утицати да се захтеви интернационалних женских организанија узму у расматрање, уверавајући о своме убеђењу да су они заиста потпуно основани. Листа жена, делегата својих влада, при овогодишњем заседању, била је срећно увећана: тринаест жена де легата и техничких саветника и две секретари делегација; ево њихових имена: г ђа Ланг-Бруман, технички саветник немачке делегације; Др. Роберта Јул, делегат заменик, Аустралија; Мис Макфел. делегат заменик, Канада; г ца Анри Форкхамер. делегат заменик, Данска; г-ђа Швенвик (претседница Британске Лиге за Мир и Слободу) делегат заменик, и г-ђа Мери Агнес Хамилтон, народни посланик, делегат заменик, Велика Британија; г ђа Тилма Хенари, делегат заменик, Финска; Контеса Апони, делегат заменик, претседница Н. Савеза Угарског, Угарска; г-ђа Софија Курлиоз, делегат, Литванија; Миз Фебе Миерс, делегат заменик, Нова Зеландија; г-ђа Ас, делегат заменик, Норвешка; г-ђа Кливер, секретар Министарства Спољних Послова, секретар делегације, Холандска; г ђа Хелена Вакареско, делегат заменик, и г-ђа Александра Кантакузен, делегат заменик, Румунија; г-ца Пан-
тип Девакул, секретар делегације, Сијам. Са задовољством констатујемо да се сваке године листа жена, које званично учествују у раду Лиге Народа, полако али сигурно повећава, и са нестрпљењем се питамо, када ћемо на тој листи угледати име и наше жене?
Рат је страшан!
Релативан мир који је настао после 1918 године по целоме свету, узрок је да смо сувише брзо заборавили на жртве светскога рата. Ипак је добро ако се чешће сећамо последица најстрашније заблуде човечанства у нашем тако „просвећеном" веку! Приликом међудржавне конференције у Хагу су многи европски часописи објавили светски рату бројкама. Европа је ратовала 4 године 3 месеца и 10 дана. За време целога рата било је позваних под оружје 60 милиона мушкараца, 11 милиона је било убијених, т. ј. 11 милиона убистава: „Крв твога брата зове до неба ..." За то време било је на сваки минут мртвих 4—5, или на дан 6—7000. Поред тога је погинуло иза фронтова 7 милиона особа од глади, 20 милиона било је рањених. Све ово је поднела наша толико опевана култура и хуманост тако равнодушно као да гледа у кинематографу интересантан лов каквог енглеског лорда. Америчани су израчунали да је стао светски рат 186 милијарди дој лара. Кад би употребили ову своту у продуктивне сврхе, имала би свака породица у Немачкој, Аустрији, Француској, Русији, Енглеској, СеверноАмерици, Канади и Аустралији своју кућицу у вредности четврт милиона динара ... Пре рата дуговала је Америка Европи 100 милијарда, а данас је Америка без дугова и Европа јој је дужна 900 милиона. Постепено се претвара горда Европа у колонију Северне Америке, заправо њених капиталиста. Европа је поносна на своју стару културу и цивилизацију али светски рат је очигледно доказао да смо још ужасно далеко од праве културе, и послератне године потврђују да европски народи нису ништа научили, јер нам статистика каже да је данас у Европи милитаризам јачи него што је био пре рата. Љубљана
Воде Ангела
Белешке
Сетимо се наших знаменитих жена! Женски покрет у Љубљани предложио је општинском одбору љубљанском да именује неке нове улице именима жена, које су значајне за културни живот Словенаца. Предложио је следећа имена: Јосипина Турнограјска, Павлина Пајкова, Лујиза Песјакова, Зофка Кведерова, Ивана Кобличева, Вела Нигринова. Препоручујемо и осталим Женским покретима ! У Софију! Интернационална лига жена за мир и слободу је закључила да одржи своју обичајну летњу школу у години 1930 у Софији и очекује да he бити нарочито из балканских земаља велика посета жена.
Конфененција за опијумом. Интернационална лига жена за мир и слободу сазвала је у Берлину конференцију против опија и осталих омамних отрова. Коференција је била 28 новембра и присуствовао јој је Alfredo Ernesto Bianco, који је у Друштву народа стручњак за ово питање. Друга интересантна личност на овој конференцији је била Францускиња Marcelle Сару, позната пропагаторка идеје за светски мир.
Страна 4
ШТАМПАРИЈА „ТУЦОВИЋ“ - БЕОГРАД МАКЕНЗИоЕВА УЛИЦА БРОЈ 3. ТЕЛЕФОН БеОЈ 11-42 И 47-35.
„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ'
Број 21-24