Женски покрет

вали све лепоте наше земље, нашег народног живота, обичаја и ношње, у циљу како међусобног упознавања нашег народа, тако и упознавања других народа. 6. Да се створи чврста веза наше земље са Међународним бироом за измену филмова, који имају за циљ интелектуално, физичко и морално васпитање омладине. 7. Да се по могућству за идући конгрес Н. Ж. С. сниме већина домова разних женских организација, и да се на једном заједничком вечеру прикаже живот и рад савезних друштава. VIII. На предлог сарајевског дела управе Н. Ж. С., Организације учитељица и забавила из Београда и Друштва

учитељица из Љубљане, донета је следећа резолуција: Скупштина Југословенског народног женског савеза констатује једногласно да је Уредбом о додацима на скупоћу од 17 априла 1924 године учињена чиновничким брачним друговима велика неправда, јер чл. 11 Уредбе одређује: „Ако су муж и жена активни државни службеници у истом месту, не могу обоје примати потпун лични додатак на скупоћу. Један се смањује на половину. Ако додаци нису једнаки, смањује се мањи.“ У име правде и здраве логике поново тражимо да се тај члан укине и да они чланови, чиновници и чиновнице, који живе у законитом браку, буду једнако награђени, као и остале њихове колеге.

која „трули и сагорева у својој љусци,“ треба „пружити не презрење већ факље чисте науке", кад буде „дошао час за препорођај друштва.“ (стр. 15) Она .очекује много од науке и прогреса: „Ко зна шта све двадесети век спрема човечјем раду? Какве велике проналаске у науци, какве важне промене у друштвеном поретку." (стр. 30). За те социјалистичке идеје она има мање разумевања, а много више наивног одушевљавања. Уопште, њена душа, млада, свежа и нова, ничим неблазирана, све утиске прима јако и са одушевљењем, као да је детиња, „Страсно сам се заносила музиком,” пише на једном месту. „...И позориште сам обожавала. С каквим сам побожним дрхтањем слушала шта ми је мој рођак, медецинар М. причао о М. X. Т.“ (?) (Стр. 26). Исто тако воли и природу. Али, и поред тог развијеног унутрашњег живота који јој пружа уживања, она није срећна. Она oceћa да ни добар друштвени поредак ни напредовање науке не дају људима срећу. Срећу даје само љубав; њен живот је испао трагедија зато што је онај професор није волео. Равнодушност с његове стране убрзала је њену болест и рану смрт. Претеча је интересантнија по својим тежњама него по своме унутраш-

њем животу који није достигао сву дубину и ширину. У једном тренутку обесхрабрења она се овако исповеда своме пријатељу, професору: „Некад помислим да је моја улога на свету завршена, јер не осећам ни трунке воље ма за какав посао. Радим механички оно што ми одреде, и с ужасом осећам ишчезавање своје личности. Сад више не уображавам да ми је потребно наћи циљ живота, створити нешто што би оставило трага мојој појави.“ (Стр. 73.) Она говори о свом унутрашњем немиру. То је писано још 1907 године; она је онда била једна од ретких жена код нас које су сматрале да је сваком човеку додељена нека улога на свету; које су тражиле циљ свога живота и које су себе осећале као изразиту личност. Све је то било ново за оно доба, а важно је што наговештава нову епоху у животу наших жена, епоху дубоког унутрашњег живота и духовног и душевног стварања. Београд.

Вукосава Милојевић

Брак и политика популације Наставак

IV. Брачна савјетовалишта Моја је намјера овим предавањем обратити пажњу слушалаца на једну у сјеверним и сјеворозападним земљама Европе, Америке и неких источних земаља већ доста дуго познату установу, преко које се врши квалитативна, а с њом у вези и квантитативна политика популације; којој установи је сврха, да истовремено са реформама брачног закона, са економском заштитом брака упућује народ, како ћe очувати способност за здрави брак, за здраво потомство и тиме за здрав и срећан народ. Ове се установе зову брачна савјетовалишта. Прије него ли се почну оснивати овакве установе свакако би боље било, да се народи систематски упознају са хигијеном уопће, а са еугеником и расном хигијеном напосе. Али, не желећи губити времена сви су прије споменути народи истовремено отварали брачна савјетовалишта и преко њих организовали хигијенску пропаганду. Још је један разлог руководио те народе за истовремену акцију. Хигијенска пропаганда успјешно се може вршити само помоћу школа, а да не би сав овај народ који је већ одмакао од редовитих школа остао без могућности таковог образовања дају му брачна савјетовалишта прилике чути опште принципе за чување здравља спец. брачног живота и пружити му директне личне упуте, кад му затребају. Као примјер дјелокруга брачнога савјетовалишта нека нам послужи савјетовалиште у Хамбургу. Њему је задаћа: 1. обавјештавати људе прије склопљеног брака о социјално-етичким, здравственим и правним проблемима, који могу настати у браку и 2. за време брака упућивати их на потребне медицинске, правне и социјалне мјере; објашњавати и ублажити неспоразуме; у најгорем случају — кад заједнички живот постане немогућ — упућивати како да се проведе растава брака без повреде људског достојанства (са женске или мушке стране) имајући увијек у виду, да је цијелој тој акцији циљ осигуpaти потомству правилан душевни и тјелесни развој. А стварни програм рада за оваква савјетовалишта примљен је и проводи се у Немачкој у главном овако: 1. Брачна савјетовалишта дају упутства за чување здравља нарочито у доба биолошког расплођавања; оно објашњава појаве за време пубертета, приправља људе за брак, издаје уверења о здрављу при склапању брака. 2. Одржаје предавања о хигијени у школама и народним универзитетама, пропагира идеју еугенике и расне хигијене летцима, чланцима и филмовима, васпитава народ да сам тражи савјете и настоји да искључи сваку присилну мјеру. 3. Савјетовање се врше бесплатно. 4. Општине у Немачкој су

обавезне, да организују и финансирају ове установе. 5.) Воде их службени љекари са квалификацијом опште медицине, али се од њих тражи дубоко биолошко познавање и социјална свијест. Споменула сам већ прије, да је било еугеничких мјера с обзиром на здрав брак у најдавнијој историји (код Жидова, Грка, Индијаца итд.) Од XIV стољећа даље појављују се те мјере прецизиране не додуше као неки закони или наредбе него у форми романа. Од најранијих познати су романи Тома Моруса и Кампанела. Роман последњег зове се Sonnenstaat препоручује извјесне мере, да би се одњеговало здраво потомство н. пр.: будући брачни другови треба да се допуњују душевно и тјелесно: интелектуалци са слабом физичком конструкцијом треба да одабиру жене физички здраве и лијепе. Дан и сат најповољнији за концепцију треба да одреде астролози и љекари. 1768 изишао је у Француској роман „Република филозофа" у којем се за вјереника тражи могућност, да се увјери о телесним способностима своје будуће жене, како се не би рађала слаба покољења. Осим других имају ови предлози један специјални недостатак, јер се односе само на испитивање жене и њених квалитета, а мушкарцу је и надаље било могуће уносити у брак болести и неспособности. Много озбиљнији предлози били су Петер Франка, оснивача хигијене, који је крајем XVII вијека тражио, да вјереници измјене под заклетвом истинита увјерења о здрављу; а да се брак у случајевима епилепсије, туберкулозе и венеричних болести забрани. Много прије него на европском континенту регулисале су законом неке сјеверно америчке државе брак У еугеничком и расно хигијенском погледу. 1895 забрањено је у држави Connectitut под тешком казном склапање брака људима са венеричним оболењима, идиотијом, епилепсијом или каквом психозом. У Вашингтону је забрањено ступити у брак алкохоличарима и болеснима од отворене туберкулозе. Од 1913 је у Pennsylvaniji за дозволу брака потребно службено-лекарско уверење. Од онда свака од уједињених држава увела је извјесне законске мјере за заштиту брака већином у форми добровољних изјава, које су гарантоване заклетвом. У Мексику постоје веома строге мјере. Надлештва за склапање грађанских бракова стоје под контролом нарочитог брачног института, и ниједан брак не важи, док не добије дозволу тог института. Све су те мјере у Америци, (чак и по нашем схватању дивљем Мексику примљене одмах, без икаквог отпора. У Европи је Шведска прва забранила склапање брака болесним људима. Вјереници дају изјаву о свом здрављу на часну ријеч; у случају преваре преварени има право да тужи, а онај који је варао бива кажњен затвором од 2 мјесеца до 2 године. Сличне законе имају Дан ска и Норвешка. У Њемачкој је покренуо питање хигијенске заштите брака 1908 године Ернест Hаckel. Савез Мониста учинио је те године представку њемачком парламенту у којој тражи, да будући брачни другови поред осталих докумената посједују и увјерење, да су савјетовани од љекара о дужностима у браку. Представка је образложена ријечима: „Човјек савјесно истражује порекло својих коња, паса и говеда прије него што се паре; а кад сам склапа брак не води рачуна ни о свом, ни о душевном и тјелесном здрављу свог будућег друга. Парламенат је тада тај предлог одбацио без образложења. 1916, и поновно 1917, предало је парламенту. исти тај предлог „Друштво за расну • хигијену" помогнуто

од 11 других друштава социјалнохигијенског смјера (половица од тих биле су женске организације.) И ако је после много дискусија парламенат дефинитивно одбио тај предлог 1917 са мотивацијом: да се „човјечанство не може усавршавати као животиње" већ је 1916 године „Удружење за чување народне снаге“ врло енергично пропагирало једну акцију у правцу осигурања здравих бракова и здравих потомака тражењем лекарског увјерења о здрављу пре ступања у брак. Тек је свјетски рат Њемцима, као и другим народима отворио очи и увјерио их, да he велике квантитативне губитке најбоље паралисати а и за будућност осигурати егзистенцију расе квантитативно јаке јединице. Сакупивши сав пређашњи рад у том смислу отворено је 1919 прво брачно савјетовалиште у Берлину. 1920 године је њемачки парламенат изгласао закон, по којем су органи установа, при којима се склапају бракови обавезни дјелити упуте о потребном лекарском прегледу пре ступања у брак живом ријечи и нарочитим пропагандистичким летцима. 1922, 1925 и 1926 донашани су закони за поједине покрајине, по којима се оснивају брачна савјетованишта при општинама и срезовима — и закон за издавање службених лекарских уверерења при склапању брака. До 1927 било је у Њемачкој 120 брачних савјетовалишта; а стално се припремају и отварају нова. Поред бечког савјетовалишта, које већ пет година показује све већу фреквенцију, лијепе успјехе са савјетовањем оно је овим радом сакупило и велики број интересантних научних података поред тог за сада јединог аустријског савјетовалишта треба навести Турску републику, која од 1921, има најстроже законодавство за хигијенску заштиту брака. Прије ступања у брак сваком се мушкарцу у Турској републици провјери идентитет, провјери се, да ли се налази у списку луетичара и тек тада мора да се подвргне стротом прегледу службеног лекара. Увјерења приватних лекара имају важности само ако су потврђена од које санитетске власти. И ако се свака утаја или превара сгрого кажњава резултати нису најбољи из два разлога: 1. Супротно схватању XVI и XVII вијека, када се тражило увјерење само о здрављу жена овај модерни турски закон тражи строги преглед мушкараца, а женама да се прегледају само „откривени дијелови тијела". И лаику је јасно, да је такав преглед илузоран и да he потомство бити угрожено са стране мајке на пр. Tbc. 2. Разлог за провођење овако строгих мјера које нису оправдане ни са медицинског становишта, нити су практички лако проведиве фале мање више у свим земљама културни услови а поготово у Турској. Резултат је да се тај закон изиграва и са стране клијената и са стране лекара. V. Наше прилике. Да детаљно изнесем опис наших прилика, које форсирају да се код нас што прије приступи заштити брака у смислу чувања народне снаге био би предмет засебног предавања. Летимично само морам споменути, да наша држава и ако има један од највећих % наталитета показује слаб прираст ради великог морталитета. Код нас годишње умире 50.000 људи од туберкулозе. То није само велики актуелни губитак, него су ти сви људи извор заразе за чланове својих фамилија. Наши алкохоличари без ограничења рађају душевно и тјелесно неотпорне и болесне потомке. Код нас је још не-

Умољавају се претплатници да измире дужну претплату на „Женски Покрет"

Број 21—24

„ЖЕНСКИ"ПОКРЕТ“

Страна 3