Женски покрет
феминистичког покрета је пуна примера како су падали борци, јер нису допустили да борба жена за правду скрене са правога пута, који су трасирале прве жртве. југословенске жене су тек у стварању своје борбе, оне тек скупљају борце и стога оне не смеју допустити да им борбу квари покрет дилетантизма, који компромитује. Оне то не смеју допустити, ако осећају истинско поштовање према онима, које су им показале пут из духовног ропства и обогатиле човечансто новим идејама, подижући га тако на виши степен културе. Љубљана
Штеби Алојзија
Дана Голиа-Коблер
Потпредседница Женског покрета у Љубљани
Словеначки уметнички живот претрпео је тежак губитак: 27 октобра т. г. умрла је у 38 години живота пијанисткиња Дана Голиа-Коблерјева, која нас је толико пута својом префињеном уметношћу обавијала лепотом. Дана није била само као уметница вредна све пажње, него је била и као човек високо над свакидашњим нивоом. Њен карактер као камен, њена љубазност као мека мелодија, њено схватање живота као свеж дах са наших планина то је била Дана, коју је свак поштовао ко ју је познавао. Од како је био основан у Љубљани Женски покрет, она је била његова предана чланица и подпретседница, и цело време своје претешке болести, она је била у духу са нашим радом. Она је била и по срцу и по разуму феминисткиња каквих је мало и код ње није било никад речи на језику која не би имала свој извор у души. Добар, племенит човек нас је напустио, зато he бити њена успомена трајно међу нама. Љубљана
Штеби Алојзија
Резолуције са скупштине Југословенског женског савеза
На годишњој скупштини Југословенског женског савеза, одржаној у Сплиту 6, 7 и 8 октобра т. г. после прочитаних реферата и образложених предлога, донете су следеће резолуције: I. На предлог председнице комисије за Мир и Арбитражу, г-це Милеве
Петровић, професора, донете су следеће резолуције: 1. Наше женске организације озбиљно прате рад Друштва Народа, оне желе да се међу млађом генерацијом припреме експерти за поједина важна питања, на првом месту питање мањина, социјално хигијенску заштиту жена и деце и т. д. Стога да се замоли Министарство иностраних дела да стави одређеним експертима сав потребан материјал на изучавање а по могућству у свакој прилици да им олакша одлазак и боравак у Женеви. 2. Да се преко Интернационалног женског савеза и Интернационалне лиге жена за право гласа пошаљу и подупру имена наших евентуалних кандидаткиња, које би могле конкурисати на упражњена места у секцијама Лиге Народа. 3) С обзиром на изванредно велики значај Друштва Народа за рад и живот наших жена, а с обзиром и на националну потребу да страни свет упозна спрему, интелигенцију и вредност наше савремене жене, молимо да се по примеру осталих држава у наше делегације за друштво народа именују и жене. 4. Озбиљност прилика на Балкану захтева будну пажњу и интелектуалну сарадњу жена Балканских држава. Као претседница Лиге жена за мир и слободу, која ради да се дође до сазнања да у данашње време све државе морају решавати своја спорна питања путем конференција и арбитраже, на основи темељног, узајамног познавања, предлажем да се бугарским, румунским, грчким и турским женама упути са скупштине поздрав и понуда за расветљавање и решавање културних, просветних и економских проблема за мир на Балкану. II. На предлог председнице комисије за Штампу, г-ђе Миле Симић,, донете су следеће резолуције: 1. Да се свима редакцијама упуте молбе да у својим листовима установе рубрике које би служиле за пропаганду женина рада. 2. Да се што пре створи организација жена журналисткиња. 3. Да Савез систематски организује предавања преко радиа са темама које би биле у духу општих феминистичких идеја. III. На предлог г-ђе Д-р Јелке Перић, професора, председнице комисије за Емиграцију и имиграцију донете су следеће резолуције: 1. Да се по реорганизацији коми-
сије, предвиђене према Статутима Савеза, успостави што ужа сарадња представница ове комисије са постојећим исељеничким органима у земљи. 2. Да ова комисија поведе иницијативу и споразумно са главним приватним исељеничким организацијама испита могућност и потражи најефикаснији метод за трајну кооперацију исељеничких организација у земљи. 3. Да се тражи од министра Социјалне политике и народног здравља да из исељеничког фонда омогући плаћање за лечење оболеле деце сиромашних исељеничких породица. 4. Да се тражи од Господина Министра Социјалне политике и народног здравља да за бродарске комесаре бар једанпут годишње одреди и стручно спремне жене. IV. На предлог председнице комисије за Заштиту деце, г-це Милене Атанацковић, донете су следеће резолуције: 1. Да се замоли Господин Председник Владе и Господин Министар Социјалне политике и народног здравља, да се хитно приступи изради новога закона о заштити деце и младежи. При изради закона да се консултује и мишљење представница Ј. Ж. С., као искусних раденица приватне иницијативе. Принцип новога закона да буде у главноме тај да се практични рад на заштити деце што више поверава приватној иницијативи, Kоja мора бити строго контролисана и снажно морално и материјално потпомогнута од државе и самоуправних тела. 2. Да се замоли Господин Председник Владе и Господин Министар Социалне политике и народног здравља, да у државном буџету повећају партију за заштиту деце, и да се захтева од свих самоуправних тела да у своје буџете ставе веће кредите за рад на заштити деце. 3. Скупштина Народног женског савеза изражава жељу да савезна друштва у своме раду на заштити деце ступају што више у тесну сарадњу са државом и самоуправним телима, и да стручну организацију свога рада што више поверавају стручним лицима. V. На предлог председнице Комисије за женске позиве, г-це Алојзије Штеби, донете су следеће резолуције: С обзиром на то да је положај жене у позивима Још неповољан, неопходно је потребно да се жене што чвршће организују. Према томе се доносе следеће резолуције:
1. Да Народни женски савез ради у свакој прилици на томе, да се женама отворе све гране државне службе, и да у томе настојању потпомаже све акције професионалних организација. 2. Да Народни женски савез ради на томе да се свуда спроводи принцип: на једнак рад — једнака награда. 3. Да Народни женски савез брани заштитно законодавство за жене и жене мајке да би се тиме заштитиле будуће генерације и привредна снага жене. VI. На предлог претседнице Комисије за правну једнакост жена, г-це Милице Влајић, адвоката, донета је следећа резолуција: Да се замоли Господин Председник Владе и Господин Министар Правде да сви закони који се доносе у нашој земљи, буду базирани на принципу потпуне равноправности мушких и женских грађана наше државе. VII. На предлог председнице подкомисије за кинематограф, г-ђе Миле Симић, донете су следеће резолуције: Схватајући од колике користи може бити употреба биоскопа за васпитање, како омладине тако и широке публике, Н. Ж. С. жели да се потпомогне ово средство за просвећивање народа, и уједно тежи да се отклоне све негативне стране, које досадашњим увођењем у праксу извођења биоскопа прете да често угуше корисне његове стране. Из тога разлога скупштина Н. Ж. С. доноси следеће одлуке: 1. Да се умоли Г. Министар Просвете и Министар Унутрашњих дела да се што пре донесе модеран закон о бископима. 2. Да се на све васпитне школске и хигијенске филмове укине царина при увозу и извозу, било да се ти филмови дају под закуп или у замену између организација или приватних лица. 3. Да се обрати највећа пажња на васпитну страну филмова, како оних за омладину, тако и за најширу публику, и да се већа пажња обрати на хигијенске услове биоскопских дворана и на њихову сигурност. 4. Да се тражи од комисија за преглед филмова да изостављају оне сцене, које подхрањују мржњу међу народима, и пропагирају духовно подржавање рата. У истом циљу обратити се и сопственицима домаћих филмских предузећа. 5. Да се у нашој земљи приступи стварању филмова, који би прикази-
Bук Орловић (Љубица Велимировић-Попадић) Претеча Писма једне паланчанке
Београд, 1929. Страна 98, цена 15 динара. Претеча је дирљива и наивна историја једне девојке која спада у једну од првих генерација наших жена које су, под утицајем школе, почеле осећати неодољиву потребу да живе интензивнијим духовним животом. Ако би ко хтео да пише историју идеја код нас, историју нашег женског покрета, ни у ком случају не би могао занемарити Претечу, који износи скромни почетак духовног живота наших образованих жена. Јунакиња ове књиге, млада и симпатична девојка, симпатична због чистоте, свежине и наивности своје душе, оличава прву узнемиреност и љубав наших школованих жена за пунијим духовним животом, пунијим него што су га имале њихове матере, које су већином биле искључиво домаћице. Једна од првих, она живи богатијим унутрашњим животом и жели да од себе створи изразиту личност. А у оно доба (крајем XIX
и почетком XX века) жене са оваквим тежњама наилазиле су на препреке код нас. 1906 године ова млада девојка има око 25 година, што значи да је рођена 1881 године. Треба знати да је 1892 године лист „Браник“ (бр. 118) забележио као велику новост да су те године отворене пуне женске гимназије у Пешти и у Загребу, и да је тим поводом тај исти лист правио велико питање од тога да ли су жене довољно умно развијене, да им се може дати чак и матура. Кад се то зна, онда није чудо што се једна личност у нашој приповетци, неки официр, одлучно противи томе да девојке уопште читају. Оне, вели он, треба да се спремају да буду само мајке и домаћице. Наша јунакиња живи у то доба, кад се код нас још у главном, с неповерењем, па чак и непријатељски гледало на образовање жена. Она је добила једно непотпуно образовање које јој је оставило вечиту и незадовољену жељу. Један од првих њених великих болова био је што је морала после IV разреда гимназије да прекине школовање: „Сећам се добро, пише она, оног судбоносног дана уписивања кад сам, скривена иза једне леске очајнички плакала"... (стр. 25.) Али, и то мало школе пробудило
је у паметној и даровитој девојци духовни живот. Она и даље жудно чита, а поред себе нема никога ко би је разумео и ко би волео оно што и она воли, сем њене сестре. Живи у паланци, а људи око ње немају унутрашњег живота, хипокрити су, слепи су за лепоту њене душе и муче je. Она је у таквим околностима кад наилази у њену варош један млад професор. Жељна симпатије, разумевања и милостиве и благе речи, сву снагу своје лепе и наивне душе она улаже у љубав према професору, јер јој се чини да јој он све то даје. Међутим, тај професор, у ствари човек егоистичан и сувопаран, није дирнут њеном великом љубављу, није умео ни да је осети. После шест месеци, њега премештају. Они се дописују, и док она умире такорећи, он јој шаље „комплименте“ због њених лепих писама. Професор не појима њену фину и осетљиву душу, и кад она пати, саветује јој да чита физиологију која „учи како многа осећања која нам толико бола задају нису ништа друго до правилно или неправилно функционисање појединих органа“ (стр. 44.). Она има за њега неограничено дивљење, мада је понекад близу тога да се освести: понекад ми се „учините затровани цинизмом", пише му
једном (стр. 27). Али, она не би могла поднети то разочарење, зато брзо додаје: „Али ја не промених своје мишљење о вама.“ (стр. 27). Дирљиво је њено сувише наивно одушевљење за професора који се чини њој, паланачкој девојци са четири разреда гимназије, недостижан по образовању и интелигенције. Рано лишена школе, она има врсту култа за њу, и диви се професору са наивном и слепом вером да школа неизоставно даје велику вредност личности. Она га назива „човеком високе интелигенције и широких погледа на свет." (стр. 11) За његов кратки боравак у њиховој вароши вели: „Ваш пролаз кроз наше место био је величанствена појава орла међу врапцима, појава која је морала оставити трага.” (стр. 11) Довољна су ова два навода па да се види колико је сирота девојка била наивна, колико слепа за стварност. Њен професор није у животу ни патио ни волео, већ је живео спокојно и рачунџијски, оженивши се доцније богато и бавећи се изумом прашка за гојење свиња. По свој прилици он ју је увео у идеје Светозара Марковића, и она их је примила са одушевљењем и наивношћу који су нераздвојни од њене личности. Паланци, пише она,
Страна 2
„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ“
Број 21—24