Женски покрет

сни отров, који не само води опадању телесном, умном и моралном онога који пије, већ и његових доцнијих потомака. Нека су пића проклета! Треба их избацити из домова и из свих других места где се служе. С тога је задатак члановима наших Дружина за Чување Народног Здравља, свима члановима Здравствених Задруга, Сокола и Скаута, Народне Одбране и свих женских удружења, да не само не пију, већ да утичу на своју околину да не пију и да пораде да се што пре донесе закон о забрани продаје алкохолних пића; ма за почетак да је забрана само у појединим местима, где је већина од 2 / 3 свих одраслих становника мушких и женских против продаје алкохолних пића. Дужност је свакога од нас у нашој лепој земљи да се стара о осигурању здравља и благостања не само свога и својих, већ и својих ближних и целога народа. Сваки треба да има у себи бар делић апостолства, па ћемо славно напредовати. Београд.

Dr. Чед. Ђурђевић.

Занимљивости из Друштва Народа

У почетку овога месеца састала се у Женеви нарочита комисија Друштва Народа коју сачињавају заступници Енглесле, Француске, Немачке, Италије, Норвешке, Холандске, Шпаније, Пољске, Јапана, Индије, Венециеле и Колумбије. Ова комисија има за задатак да изврши реорганизацију секретаријата Друштва Народа. Секретаријат Друштва Народа је овако састављен: генерални секретар, његов заменик, три генерална подсекретара, седам директора, већи број шефова секција и око 100 референата. Свега чиновништва у Друштву Народа је око 600, који припадају педесет и једној разној нацији. Интернационални Биро Рада, који је саставни део Друштва Народа, броји 395 чиновника, припадајућих 35 разноликих народа. Сва чиновничка места Друштва Народа су отворена без разлике свима народима и то како мушкарцима, тако и женама. Директори, шефови секција и референти бирају се за седам година, и могу продужити уговор два пута. За места нижа од директорског, прописана је старост до 60 година. Сви чиновници Друштва Народа су ослобођени плаћања порезе. Плате су следеће: Главни секретар има 100.000 златних франака годишње; његов заменик и три главна секретара имају годишње 75.000 франака; почетна плата директора је 41.000 франака и пење се до 53.000 франака; сви шефови секција почињу са 28.000 и завршавају за 33.000 франака; чиновници групе А. имају годишње 19.000 франака и могу постићи 28.000

франака, а чиновници груце В. 13.000 франака а могу се попети до 19.000 франака. Као и свуда, тако су и код Друштва Народа велике силе имале јак утицај, и сви виши чиновници су или Енглези или Французи, а пошто ти чиновници имају веома јак утицај и на решавање проблема који се третирају у Друштву Народа, то су у последње две године представници малих народа почели критиковати овако састављен секретаријат. Нарочито Норвежанин Хамбро дигао се против досадашњег система и казао је да ћe Друштво Народа сасвим изгубити свој интернационални карактер ако се овако продужи. Стога се састала ова комисија, која ради на реорганизацији секретаријата на основу следећих принципа: да сваки чиновник остане што дуже на своме месту, да се место отправнине уведе пензија, да при наименовању мора бити меродавна само стручна спрема и праведна подела места између свих народности. Ова комисија ћe се састати још једном у мају да изради дефинитивни нацрт за реорганизацију, који ћe се предложити идућој скупштини Друштва Народа.

Женска странка у Аустрији

Маријана Хајниш, која је прошле године славила 90 година свога живота, још је увек активна. Хаотичне прилике у Аустрији су је натерале да позове жене свих партија на заједнички рад против пропадања нивоа политичких партија. Те жене су примиле следећи програм, из кога се види да је нова странка једна надстраначка политичка организација: 1. Аустриска женска странка је политичка организација са циљем, да постигне унутарњи и спољни мир, материјалну добробит народа и његов друштвени напредак; 2. Иступиће против разорнога рада политичких партија, који спречава сваки здрав развитак. При томе ћe сачувати своју независност, да тако може припомоћи споразуму међу партијама ; 3. Равноправност, која је зајемчена уставом грађанима без разлике пола и вере, странка хоће да спроведе у живот. 4. Тежи томе да се прекали друштвени живот, да се деца васпитавају да буду поштена, морална и да имају љубави према ближњем, да се жене навикну на скроман, прост живот и захтева се узоран живот политичких вођа. 5. Тежи томе, да жене јаче учествују у јавном животу, и да се јаче осети утицај жена у њему. 6. Женска странка хоће да утиче на изборне програме и кандидације, а према потреби ћe поставити и своје властите кандидате.

год. у Штипу са темом: „О дужностима наше савремене жене.“ За цео пут је госпођа сама сносила трошкове. Друштво „Књегиња Зорка“ у знак сарадње приложила је преко г ђе Е. Јовановић 150 дин. као помоћ једној сиромашној студенткињи. Госпођа Е. Јовановић одржала је предавање на Народном универзитету 20 јануара 1930 год. са темом: „Постанак земље, еволуција првога живота са појавом првог човека" са пројекцијама. Прилог од 150 дин., који према правилима Нар. Унив. припада предавачу, г-ђа Е. Јовановић је наменила. у име нашег удружења, Фонду за подизање дома студентског у Скопљу. Госпођа Емилија Јовановић и г-ђица Деса Митровић, суплент, организовале су о свом трошку предавање у Велесу где је г-ђа Е. Јовановић одржала предавање 2. фебруара 1930 год са темом: „Жена и њена дужност.“ Исто је г-ђа Е. Јовановић пријавила једно предавање у Тетову које ћe се одржати чим нас буду известили да је предавање организовано. Г-ђа Драга Јовановић, проф. Трговачке академије, пријавила је своје предавање на Нар. унив. са темом: „О игри.“ Предавање ћe се одржати месеца марта. Г-ђа др. Радмила Смиљанић, лекар, пријавила је своје предавање на Нар. универзитету које ћe се одржати месеца фебруара. Обећале су још госпође и г-ђице да ће одржати предавање, свака из свога делокруга рада. Наградиле смо два темата од добивеног прихода на забавној вечери. Са 500 динара темат: „Жена уl6 веку“ додељен једној студенткињи Универзитета у Скопљу. И са 200 динара темат: „Како треба да буде васпитана данашња девојка", намењен ученицама виших разреда Женске гимназије у Скопљу. Поред уписаних чланица у Скопљу, уписало се четири из Штипа. Удружење је послало правила и апеле многим гимназијама у Вардарској Бановини са молбом за организовање и сарадњу. Удружење са свима чланицама узима виднога учешћа у раду свих хуманих друштава у Скопљу. На последњој седници донесена је одлука да се најенергичније приступи организовању предавања по свима местима, а у корист У. У. О. Ж. Затим, да се на седницама уз уобичајени дневни ред увек јави и конференција једне чланице по ма ком питању. Да би се могле јављати све чланице као сарађивачи у одржавању разних предавања, решено је: да се трошкови за организовање предавања подносе из друштвене касе. Скопље.

Љубица Милић.

Скупштини Удружања Универзитетски Образованих жена.

На годишњој Скупштини Удружења У. О. Ж., која је са успехом одржана 9 фебруара т. г. у Женском клубу у Београду, прочитан је, поред Извештаја Удружења У. О. Ж. у Београду штампаног у целости у прошлом броју нашега листа и Извештај пододбора У. У. О. Ж. из Скопља, који сада доносимо.

Двадесет осмог априла 1929 год., на позив госпође Емилије Јовановић професора 1. мушке гимназије, сакупио се већи број госпођа и госпођица ради оснивања пододбора У. У. О. Ж. у Скопљу. Госпођа Е. Јовановић је упознала све присутне даме са циљем и начином рада У. У. О. Ж., прочитала правила и питала: да ли се госпође и госпођице слажу да се у Скопљу оснује пододбор У. У. О. Ж. Све су биле усхићене идејама удружења, дале пристанак и одмах се конституисале овако: госпођа Емилија Јовановић, председница, г-ђа Dr. Радмила Смиљанић, лекар, благајник, и г-ђа Љубица Dr. Милића прип. адв.,

секретар. Остале госпође и госпођице су се категорисале у редовне и помоћне чланице према правилима удружења. Од конституисања до данас одржано је осам седница. На тим седницама решавани су начини како да предузимамо извесне акције у смислу наших правила, а у циљу интензивнијег и успелијег рада. Седнице су нам увек лепо посећене. Одржано је једно забавно вече 8. децембра 1929 год., на коме је г-ђа Емилија Јовановић, наша председница, обавестила присутне о циљу У. У. О. Ж. и у знак одобравања била топлим аплаузом поздрављена. Добивеним приходом те вечери исплаћени су дугови, на име штампања плаката, карата за позив, финанс. таксе, хартије и т. д. Све се то да видети из благајничке књиге. Госпођа Емилија Јовановић на позив друштва „Књегиња Зорка" одржала је предавање 3. новембра 1929

Две прославе феминисткиња

Рођен-дан г-ђице Ани Фурујелм 11 децембра 1929 г-ђица Фурујелм прославила је свој седамдесети рођени дан. Тога дана су јој честитали сви угледни грађани, различите организације и њени пријатељи код куће и из далека. Прва честитка је стигла у јутру од председника Финске, г. Реландера, којом је приликом дао одликовање финске Беле Руже. Ускоро затим одао је пошту својој председници Фински и Шведски Женски Савез једном адресом са потписима чланица. Чланице парламента донеле су честитке г-ђици Фурујелм пиониру жена посланика. Г-ђица Силапо једна од првих чланица парламента изразила је топлим речима поштовање и поверење које је гђица Фурујелм задобила код свих политичких партија и у свим друштвеним класама. То су доказале депутације мушкараца чланова парламента као и многи министри који су се придружили честитању.

Г-ђицу Фурујелм цене и воле не само у њеној земљи већ и далеко од ње. Њено топло срце, њен интерес за многе покрете националне и интернационалне и њен племенит карактер створили су јој пријатеље широм целог света. Ана Маргарет Холмгрен Шведске жене су 17 фебруара честитале осамдесети рођен-дан Ани М. Холмгрен. Г-ђа Холмгрен одрасла је у аристократским круговима у једном дворцу близу Штокхолма. Она није ишла у школу већ је васпитана код куће са највећом брижљивошћу. Овај начин образовања можда објашњава велику слободу њеног духа која је била нарочито запажена у конвенционалним универзитетским круговима у Упсали којима је припадала као жена чувеног професора физиологије Фратјофа Холмгрена. После смрти њенога мужа, г-ђа Холмгрен посвећује се социјалном и политичком раду. Учинила је много за женско право гласа у Шведској. Последњих 30 година дала је врло велики број предавања. Она је оснивач и почасна председница шведског удружења жена грађана које је члан Интернационалне Алијансе. Као писац имала је много успеха. Написала је велики број биографија (Елен Кеј, Џем Адамс, Селме Лагерлеф, Нансена и т. д.). Две књиге „Историја женског права гласа у страним земљама" и „Женско право гласа у северним земљама". Као поклон г-ђа Холмгрен добила је од шведских жена свој лик на сребрној плакети, рад Карла Елда.

Отврање радничких склоништа и нових дечјих обданишта

9 фебруара било је свечано отварање мушког и женског радничког склоништа и два нова дечја обданишта у Београду. Како по својој намени, тако и по уређењу, ове институције представљају једну лепу и веома корисну новину за нашу земљу. Склоништа су намењена преноћишту незапослених радника и раденица, или оних радника и радница, који и ако запослени, остају моментално без стана у Београду. За пет динара може свака раденица у склоништу добити преночишће са купатилом, а за 10 дин. преноћиште, вечеру и доручак. У дечјем оделењу женског радничког склоништа, примају се на дневну негу деца оних матера, које иду преко дана на посао, а примају се и на потпуну негу она деца, чије су матере нашле склоништа у овоме дому док не нађу посао или стан.. Женско радничко склониште налази се у Млетачкој бр. 4. а мушко радничко склониште у Милоша Поцерца бр. 2. поред кога се налази и и друго дечје обданиште. Зграде је подигао један фонд, којим управља одбор, састављен од по два представника Министарства социјалне политике и народног здравља, Београдске Општине и Радничке Коморе. Фонд располаже новцем, које је Министарство социјалне политике дало као позајмицу Београдској Општини, искључиво за сврхе подизања оваквих радничких установа. Овом приликом желимо само да привучемо пажњу на женско радничко склониште, и корист, коју женски радни свет од ове установе има. Склониште, које је уређено на потпуно модерној основи, са свима потребним инсталацијама да се може одржавати најбоља чистоћа и да се задовоље сви захтеви модерне хигијене, може да прими на привремено становање радне жене, које се моментано нађу у Београду, тражећи рада. У великим, видним и хигијенски уређеним одајама наше раденице налазе у овоме дому потребан мир за добар одмор, и јевтину и здраву храну. Најважније је ово склониште за младе девојке, које су дошле у Београд да траже посао, или про-

Број 3—4

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ"

Страна 5