Женски покрет

Савремена жена не тражи ни цвећа ни привилегија кад у мукама носи и рађа новог грађанина. Она тражи само да јој се омогући да без трзавица и брига изврши оно за шта ју је одредила природа. Београд.

Алојзија Штеби.

О жени, женском покрету и њиховим задатцима

Један од великих социјалних реформатора нашег доба, Енглез Have1осk Еll is, који је цео свој живот посветио проучавању односа између жене и мушкарца у свакоме погдеду и утицају тих односа на друштвени и државни живот долази у својим мнoгобројним делима опет до сасвим позитивних закључака с обзиром на феминистички покрет. У следећем смо скупили из његових дела неколико цитата и за „Мтерински дан“ их по клањамо женама, које умеју да мисле

Човечанство се може надати од културе будућности развитку једнаке слободе за оба елемента живота, за мушки и женски. Шири и богатији карактер модерне цивилизације вероватно ћe ово лакше остварити него што је то било могуће на уској бази на којој је била саграђена моралност старога века, и многи појави живота око нас кажу да је почео покрет у томе правцу. Али, треба још многи велики прогрес. Докле год важи материнство под извесним условима за преступ, дотле не можемо тврдити да има женски елеменат оно место у животу, на које има право. .... Скоро готово биће у будућности тако да ћe жене полагати важност на то да промотре критично прошлост мушкарца. И ако можда жена инстинктивно жели мушкарца који је упознат са уметношћу љубави, ипак ће веома често сумњати да ли се он могао том уметношћу потпуно упознати код просечне проститутке. Проституција и потпуна сексуална одговорност се исто тако мало слажу као што се слаже са том одговорношћу патриархални систем брака, који је са проституцијом у многим везама. Мушкарци су измислили установу да оддвоје једну групу жена да служи искључиво њиховим сексуалним потребама, а друга група мора у аскези чекати да буде позвана да служи домаћинским и породичним захтевима мушкарца. Да је био овај распоред у многим обзирима одличан, види се по тoме да се је одржао упркос толиким супротним утицајима тако дуго. Али, овај распоред је ипак могућ само на извесном степену културе и извесној социалној организацији. У једној демократској Организацији друштва, која даје обема споловима у свима класама исту привредну независност и сексуалну одговорност, не може се слагати. Можда ће жене ово пронаћи пре мушка р а ц а.

Рођење једнога детета је један социалан акт. Заједница има дужност да прими новога грађанина. Она мора тражити да је нови грађанин вредан места у њеној средини и да га уводи у ту средину један одговоран отац и једна одговорна мајка. Сексуална етика тако каже Елен Кеј врти се сасвим око детета. Кад жене. постану свесне моралне одговорности, добиће природни односи живота опет правилну биолошку ориентацију. Материнство ћe постати најсветија задаћа света. Ствар жене је а не некога индивидуа или друштва да утврди услове под којима ћe бити извршено зачеће детета. Друштво има право да тражи да мушки партнер у свакоме случају призна очинство, али мора препустити мајци главну одговорност за све околности рађања деце.

Судбина човека није одређена у будућности, него у. прошлости. Ако ово правилно посматрамо, тај је факт највиталнији између свих виталних чињеница. Свако дете има право да изабере своје претке. Наравно да може то учинити само преко заменика, то јест преко својих родитеља. Најозбиљнија и најсветија дужност будућег оца је да изабере једну половину урођених и наслеђених особина својег будућег детета: најозбиљнија и најсветија дужност будуће мајке је да изабере примерног супруга. Кад један другог бирају, они су изабрали све претке, сву „наслеђену масу” свога детета. Они су одредили звезде, које ћe водити његову судбину. Мајка је најважнији сродник детета и у целом времену од зачећа до рађања може се постићи хигиена будућег човека само утицајем, који утиче кроз мајку на њега. Одгој мушкараца је највећим делом у рукама жена. Зато се у великој мери крије питање еугенике са женским питањем. Оба питања могу се решити сам о заједно кроз савршену културу материнства, и то материнства у потпуном физичком и психичком смислу. Материнство на основи еугенике је преударено, промишљено стање, које тра жи највишу интелигенцију и најлепше особине осећања и мишљења тако да добију у њему слободан пут делатности све снаге које је скупила женскост у дугом развитку на путу модерне културе. Одгој децe значи заједно њихово васпитање и пошто ћe учинити ширење социалне хигиене да васпитање постане опширнији и деликатнији задатак као што је то био случај до сада, то ћe наложити културни развитак женама и сразмерно већу одговорност. Детету је потребна мајка, мајци дете, обадвома је потребан отац, а отац потребује обоје да може потпуно развити своје способности. У социалном и привредном погледу је ова примитивна група једна целина и ако би је разчланили у њене индивидуалне јединице, свима би грозило уништење.

Постизање женског права гласа није, дакле, крај него почетак, и имаће то позитивно значење да изчупа женски покрет из једног стања, које отежава његов развитак. Вође женскога покрета у Енглеској су се до сада сувише задржавале на томе да постану једнаке мушкарцима и да прибаве женама њихова права и њихов рад. Или уопште речено: тежња женскога покрета је била да јаче испуњава захтете жена у колико су она човечја бића него што су жене. Али, тиме се развио само један део и то не битни део тежњи тога покрета. Мушкарци и жене не могу никад постати једнаки. Они су једно другоме потребни баш због своје неједнакости и ради тога је потребно да има сваки спол на формирању живота свој нарочити удео. Функција, која припада жени у животу не може. бити никад иста као што је функција мушкарца, и ако само ради тога јер су жене мајке расе. На овој тачки и само у овој имају жене неопоречну превласт над мушкарцем. Највиталнији проблем кога мора наша цивилизација данас решити је проблем материнства, питање које спада у еугенику, питање продукције човечјих бића, која би се могла најбоље прилагодити модерним условима живота. Знаменити антрополог Manouvrier радикалан борац феминизма, наглашава фундаменталну чињеницу да је „улога жене у том да рађа децу”. Али, он има и потпуно разумевање за то да „улога мушкарца не надмаша важност, тежину и достојанство улоге материнства у њеној опширности и њеним последицама”. Уло-

га материнства тражи.. по његовом мишљењу, велику меру интелигенције, много већу него што је тражи већина мушких позива. То је језгро женскога пок рета и потпуно постизавање тих циљева значи да треба да добију жене због своје важности на томе пољу пуни удео на законодавству, не као апстрактна, бесполна женска бића, него као жене и у сагласности са законима њихове властите женске природе. Нова култура жене у слободном ваздуху и светлости разрешиће сигурно многе ствари које су нам данас још тамне. Morgan је изразио

мишљење да је пропадање античке културе међу осталом проузроковало и то да Грци и Римљани нису могли пружити својим женама никаквих услова за развитак. Жене буду ћ ег времена ћ е помaгати да се не препороди само живот него и у метност и наука. Д а, оне ће чак и више урадити. Оно што каже Whitman: „понекад мислим да зависе сви путеви и сва средства за препород друштва пре свега од препорода, подизања, проширења и ојачања живота жене”, изгледа да је добро фундирано, и ако би требало један велики историјски покрет оправдати, он би био тиме потпуно оправдан.

О неудатој мајци и њеном дјетету

I. Са задовољством се може констатовати, да је проценат ванбрачне дјеце у нашој држави много мањи него у великом броју осталих држава Европе. Али и ако проценат те биједне и незаштићене дјеце и жена није моментано алармантан, треба стално имати на уму да и код нас тај проценат расте. Чињеница да њихов проценат расте, т. ј. могућност да њихов број постане опасан за друштво. а поготово околност да су у тој појави највише заинтересоване жене-мајке. налаже свакој феминиетичкој организацији да у томе питању заузме одлучан став и енергично сузбија ову друштвену аномалију. Питање неудате мајке и њеног дјетета ваља промотрити са колективног и индивидуалног становишта. Са првог становишта промотрено ванбрачно дијете и неудата мајка терет су друштву у хигиенском, економском и етичком погледу. Прве две појаве довољно су проучене и уважене, вјероватно зато, што им је ефекат материалан, дочим презриви појам ванбрачно дијете и неудата мајка као тешка повреда етике не да се изразити ни губитком у новцу, енергији и времену. И ваљда зато остао је занемарен. Осим тога та се повреда тиче жене и дјетета, а не мушкарца, који ствара законе! Ванбрачна дјеца представљају за расну хигиену, за еугенику, велики проблем. Жене цијелог свијета треба да стоје на становишту да се сва дјеца рађају са једнаким правом на живот и да ће закони за заштиту дјеце, нарочито у погледу еугенике, имати тек онда правог успјеха кад буду једнаки за сву дјецу. Хигиена здравог подмлатка треба да почне много прије самог порођаја. Из статистике знамо да мајке рађају, ако су до последњег момента радиле, око 300 грама лакшу дјецу или рађају пре времена. По још детаљнијој статистици види се: жена, која се чува задњих 10 дана прије порођаја рађа дјецу 205 гр. тежу; око 300 гр. тежу, ако сe чува 25 дана, а 420 гр. тежу, ако хигиенски живи 60 дана прије порођаја! Могу ли се неудате мајке довољно чувати прије порођаја? Не могу, ако се узме у обзир да се Оне рекрутују највише из редова послуге, раденица и т. д., које се издржавају својим радом. А и оне, које су чланови добро стојећих грађанских породица, ако ванбрачно затрудне у већини случајева избачене су из својих фамилија и препуштене саме себи. Осим законодавства, које би морало трудној жени радници осигурати довољну плаћу за извјесно вријеме прије и послије порођаја, требало би велики број државних домова за издржавање жена потребно вријеме прије и послије порођаја, нарочито оних које немају никаквог осигурања, а таквих у нашој држави има највише. Је ли рационелно оснивати и издржавати такве домове, чији је успјех сумњив кад се зна да модерна заштита дјеце са медицинског

гледишта за правилну његу дјетета интензивно препоручује један мали круг, породицу? Дјеца неудатих мајки које у данашњим приликама једва стигну да се за сам порођај некуд склоне, са собом већ доносе без своје кривње неку физичку инфериорност, а даљи услови за живот постају им све тежи. .Роди ли жена ванбрачно дијете у болници. збринути су тамо обоје за 10 до 15 дана. Мајка мора после тога тражити посао, а дијете да препусти за исхрану страним људима. Умјетна храна, недовољна њега разлози су за велики помор ванбрачне дјеце, нарочито оне код приватних лица „Разлози за велики помор ванбрачне дјеце су биолошки и социални. У првоме реду међу ванбрачном дјецом највише је прворођенчади, која уопште више умире, а у другом рађају се слабија ради биједе и ев. болести мајке; најважнији је разлог за велики морталитет ванбрачне дјеце одвајање од мајке, недовољна њега и умјетна храна” (Готштајн). Узме ли се у обзир неправилна храна и њега те дјеце, разумљиво је да она која остане жива у погледу отпорности и вјероватности здравог развитка заиста не представљају „највреднији дио народа и државе” али та дјеца нису својом кривњом рођена са таквом ознаком инфериорности, него је она последица друштвених конвенционалних лажи!

II. Жена која ванбрачно затрудни (не само дјевојка, него удовица па распуштеница) има да бира: или да роди дијете и узме на себе терет издржавања детињег и свог, или да избјегне свему томе да побаци. Како код нас смеју лекари извести абортус само из медицинских разлога, разумљиво је да многа млада и снажна жена повјерава се у таквоме случају бабици или каквој старој жени која то несавјесно и нестручно учини за новац. Последица је: комплицирани абортус са запаљењима, која ослабе читави организам, а нарочито порођајне органе, стерилитет, а често и смрт жене у најбољој снази. Без обзира ва казну која стиже сваку жену кад се сазна да је артефициелно побацила. и тиме повредила законе. онако ослабљена жена свакако није добитак у погледу расне хигиене. Али с којим се правом смије захтевати да „психички и физички слабија” жена у моменту природне пасивности носи одговорност и терет за провођење принципа о побољшању расе, док мушкарац, природни нападач, „ду шевно и физички јачи”, законом заштићен, бјежи од своје природне дужности! Домови који примају и мајку и дијете релативно су скупи (мајка и дијете стају месечно 700—800 динара). Дијете напредује док је уз мајку. Њихов заједнички боравак у дому може да траје ограничено вријеме, 3—6 мјесеци. Касније се

Страна 2

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ"

Број 9 и 10